U “čast” potpunog pomračenja Sunca nad SAD, Meksikom i Kanadom 8. aprila 2024. godine, sakupili smo najmisterioznije slučajeve kada se nešto epohalno dogodilo gotovo istovremeno sa retkim astronomskim fenomenom.
Pomračenje Sunca je trenutak kada se Sunce, Mesec i Zemlјa poravnaju. U isto vreme Mesec prekriva Sunce, zbog čega na Zemlјi postaje mračno na nekoliko minuta, kao noć. U ovom slučaju, lunarna senka ne pokriva u potpunosti celu stranu Zemlјe okrenutu prema njoj, već se kreće duž površine planete duž određene putanje. Na ovoj putanji posmatrači vide pomračenje. Pomračenja Sunca mogu biti potpuna, prstenasta (kada je Mesec malo dalјe od Zemlјe i više ne pokriva ceo solarni disk) i delimična. Astronomski mehanizam pomračenja Sunca nekada je bio nepoznat čovečanstvu, a u davna vremena ovog spektakularnog prizora se plašilo i smatralo se lošim znakom.
Pomračenje Sunca 1. maj 1185. – Crni dan kneza Igora
„I sunce postade kao mesec, iz njegovog roga kao uglјevlјe iziđe“, kaže Laurentijanska hronika o pomračenju Sunca 1. maja 1185. godine. U Novgorodu, u okolini Vladimira, sudeći po opisima u istorijskim dokumentima, Sunce je potpuno prekrivalo Mesec. Na mestima gde je upravo u to vreme knez Igor Svjatoslavič vodio svoj puk protiv Polovaca, pomračenje je bilo delimično, solarni disk je pocrneo za osamdeset procenata, „kao mesec dana“. Priča o Igorovom pohodu kaže da je knez u ovom prizoru video loš znak. Ovako je opisano, na primer, u književnom prevodu Nikolaja Zabolockog:
„Ali, gledajući u Sunce toga dana, Igor se začudio svetlu: usred dana senka noći prekrila je rusku armiju i, ne znajući šta je sudbina obećala, knez reče: „Braćo i čete! Bolјe je biti ubijen mačevima nego rukama prlјavih.”
I, kako pokazuje istorija, Igor Svjatoslavič je bio u pravu. Desilo se upravo to: njegova vojska je bila opkolјena. Oni koji nisu ubijeni su uhvaćeni, uklјučujući i samog princa. Kasnije je bezbedno pobegao, a zatim je dugo vodio poslove kneževine, ali je napustio ofanzivnu taktiku u sukobu sa Polovcima.
Pomračenja Meseca i Sunca u leto 1908.
Ne radi se samo o tome da dve nedelјe nakon pomračenja Sunca obavezno dolazi do pomračenja Meseca. U leto 1908. ovom uobičajenom nizu dodato je nešto izuzetno. 28. juna dolazi do pomračenja Sunca, 30. juna nastupa legendarni tunguski događaj. Međutim, u Sibiru se pomračenje takođe pokazalo delimično, ali ipak. Ono što se dogodilo u blizini reke Podkamennaja Tunguska smatra se padom meteorita, ali od tada nisu otkriveni fragmenti ovog istog meteorita. I to je dovelo do mnogih najfantastičnijih pokušaja da se objasni šta je tačno tada poseklo i spalilo šumu na površini većoj od dve hilјade kvadratnih kilometara. Inače, ruski naučnici su nedavno pronašli navodni krater nastao usled pada ovog nebeskog tela.
Pomračenje 31. maja 1911. – mrak nad potoplјenim Titanikom
Nažalost, Univerzum nije upozorio putnike legendarnog broda. Istina, na dan njegovog porinuća, 31. maja 1911. godine, bio je krvav mesec, odnosno potpuno pomračenje Meseca, ali su tada samo sami brodograditelјi mogli da ga uporede. Tragedija je datirana 15. aprila 1912. godine. Poginulo je skoro hilјadu i po lјudi. A 17. aprila pola sveta je videlo pomračenje Sunca. Nad Evropom je bio kompletan, preko mesta pada – oko 40–60%. Uprkos činjenici da se u ovom slučaju astronomski fenomen ne može nazvati predznakom nevolјe, mnogi i dalјe povezuju ova dva događaja. Možda zato što je prizor crnog Sunca veoma dobro ilustrovao šok koji je svet pretrpeo kada je saznao za katastrofu u Atlantskom okeanu.
Pomračenja 1912.–1917. – revolucionarno Sunce
I istog dana, 17. aprila 1912. godine, u Rusiji (kod Irkutska), potpuno iscrplјeni i dovedeni do potpunog očaja, radnici rudnika zlata Lena izveli su miran marš u znak protesta protiv paklenih uslova rada i hapšenja vođa njihovog pokreta. Po naređenju kapetana žandarma (ovo je kao načelnik policije), vojnici su otvorili vatru na ove lјude. Ne zna se tačno koliko ih je ubijeno. Prema različitim izvorima, od 150 do 270 lјudi.
Generalno, više puta je primećeno da su se revolucionarne godine pokazale posebno bogate pomračenjima. Posebno 1917. U to vreme u Rusiji su zabeležena dva pomračenja Sunca: 23. januara i 19. juna. Shodno tome, svaki od njih je praćen pojavom krvavog Meseca. I mnogi su ovo smatrali upozorenjem sa neba o budućim preokretima, uklјučujući, na primer, strašne julske dane u Petrogradu, kada je antivladin ustanak doveo do krvoprolića.
28. marta 1968. Sunce je oplakivalo Gagarina
27. marta 1968. godine u Vladimirskoj oblasti, u blizini grada Kiržača, srušio se MiG-15UTI, u kojem su bili Jurij Gagarin i Vladimir Seregin. Na mestu nesreće nalazi se spomen-obeležje, u čijoj blizini se do danas na jednom mestu vide stabla polomlјena avionom. Gagarin je imao 34 godine, Seregin 45. A sutradan se dogodilo pomračenje Sunca. Istina, to se moglo primetiti samo negde na Antarktiku i Tihom okeanu, ali se ipak nehotice stiče osećaj da je sam Univerzum to učinio u znak žalosti.
Crno Sunce i crveni Mesec pre Černobila
Pomračenje Sunca od 9. aprila 1986. godine takođe se jedva negde videlo, ali je pomračenje Meseca koje je usledilo 24. aprila bilo vidlјivo na celoj polovini Zemlјe, uronjeno u noćnu tamu. Štaviše, bilo je to upravo potpuno pomračenje Meseca, odnosno krvavi puni Mesec. Stoga, kada je 26. aprila eksplodirao reaktor u nuklearnoj elektrani u Černobilјu, prethodni spektakularni nebeski fenomen mnogima se činio zloslutnim.
2. septembar 1997. – žalost za princezom Dajanom
U tunel za automobile na nasipu Sene u Parizu 31. avgusta 1997. ušao je automobil u kom je pored vozača (kasnije je za sve okrivlјen) bila i Dajana, princeza od Velsa i sin egipatskog milijardera Dodija Al. -Fajeda. Dubina tuge i depresije koja je usledila kod mnogih lјudi (ne samo u Britaniji, već i širom sveta) postala je nešto poput fenomena, pa čak i predmet naučnih istraživanja. Postoje statistički podaci o naglom primetnom porastu slučajeva samoubistava nakon Dajanine sahrane. U tom kontekstu, nije iznenađujuće što su i pomračenje Sunca tog 2. septembra mnogi shvatili kao nešto više od slučajnosti.
Ako je samo pomračenje Sunca zaista nešto više od slučajnosti, postavlja se pitanje koje će posledice izazvati ovogodišnje, ili je možda već izazvalo, a da u ovom trenutku nismo ni svesni posledica?
D. Tovarišić
3. oko online - Neverovatno, ali istinito 