Бдијте, јер не знате ни дан ни час у који ће доћи Син Човечији.
Матеј 25, 13
Исус Христос је и ноћ уторка провео у Витанији, а у уторак ујутру поново је дошао у јерусалимски храм и много поучавао у храму и ван храма (Мт. 24,1). Првосвештеници и старешине, чувши Његове приче и разумевши шта Он о њима говори, покушаше да Га ухвате и убију. Али људи су се отворено плашили да Га нападну, који су Га поштовали као пророка (Матеј 21:46), дивили се Његовом учењу (Марко 11:18), и слушали су Га са одушевљењем (Марко 12:37).
Из јеванђелских поука које је Исус Христос изнео у уторак, Црква је за називање верника овог дана одабрала углавном параболу о десет девственика, посебно прикладну за време Велике недеље, у којој највише треба бдети и молити се. Параболом о десет девојака Црква улива сталну спремност за сусрет са Небеским Жеником кроз целомудреност, милостињу и непосредно вршење других добрих дела, приказаних под именом јелеја које су премудре девојке припремиле.
Протојереј Г.С. Деболски,
„Богослужбени дани Православне Цркве“
Песме са богослужења у уторак Страсне недеље Великог поста
Задремавши духовном лењошћу, не стекавши новаца, Женик Христов, паливши кандило, као врлине, постаде као девственици, ругајући се док су чиниле; Не затвори ми утробе благодати Твојих, Владико, него отреси помрачен сан мој, подигни ме, Милостива, и уведи премудре дјеве у двор Свој, гдје се чисти глас славећих и вапијућих непрестано: Господе, слава Теби!
„Успавана духовном лењошћу, не задобих, Христе Женик, светиљку која сачињава врлине, и постадох као неразумне девојке у бесмисленом животу своме, Господе! Не затвори за мене мило срце Твоје, него, одагнавши неиспавани сан мој, устани и уведи ме са мудрим девицама у свој двор, где радосни глас славећих и који непрестано кличу: Господе, слава Теби!
Стицхера
Јеванђеље по Матеју
Тада ће Царство Небеско бити као десет девојака, које, узевши светиљке своје, изиђоше у сусрет женику. Од њих петоро је било мудрих, а пет лудих. Безумни су узели своје светиљке и не понели уља са собом. Мудри су заједно са својим светиљкама узимали уље у својим судовима. И како је младожења успорио, сви су задремали и заспали. Али у поноћ се зачу вапај: гле, младожења долази, изађи му у сусрет. Тада све девице устадоше и дотераше светиљке своје. Али безумни рекоше мудрима: дајте нам своје уље, јер нам се светиљке гасе. А мудри одговорише: да не буде несташице и нама и теби, боље иди код продавца и купи себи.
Кад су отишли да купе, дође младожења, и они који су били спремни уђоше с њим на свадбу, и врата се затворише. Тада долазе друге девице и говоре: Господе! Бог! Отвори за нас. Он одговори и рече: Заиста вам кажем, не познајем вас. Пазите, дакле, јер не знате ни дан ни час у који ће доћи Син Човечији.
Мт. 25, 1-13
Остати будан!
Драга браћо и сестре, приближавајући се данима свога страдања, Господ је био посебно близак и искрен са својим ученицима. Ја вас више не зовем робовима, јер роб не зна шта ради његов господар; али сам вас назвао пријатељима, јер сам вам рекао све што сам чуо од Оца Свога (Јн. 15,15), рече Спаситељ Апостолима. Сада им је, не више отворено, али са посебном јасноћом, објавио да треба да страда да би их тако припремио за своје страдање: Ви знате да ће за два дана бити Васкрс, и Син Човечији ће бити предан. да буде разапет (Матеј 26, 2). Видећи тугу која је захватила Апостоле, Он теши ученике обећањем да их неће оставити.
Али истовремено Господ не крије да ће и њих, и све хришћане уопште, чекати иста судбина као и Њега, њиховог Божанског Учитеља: Сети се речи коју сам ти рекао: Ако су Мене гонили, гониће и ти; Ако су одржали моју реч, одржаће и вашу. Ако вас свет мрзи, знајте да је прво мене мрзео. Да сте од света, свет би волео своје; али ја вас изабрах из света, зато вас свет мрзи (Јн. 15, 20, 18 и 19).
И опет, видећи их тужне, Господ их теши: У свету ћете имати тугу; али се охрабри: ја сам победио свет. И молићу се Оцу, и он ће вам дати другог Утешитеља, да буде с вама у векове, и ја ћу бити с вама до свршетка века. Мир вам остављам, мир вам свој дајем… Нека се срце ваше не узнемирава и нека се не плаши (уп. Јн 16,33; 14,16; уп. Мт 28,20; Јн 14,27). ).
Господ тражи од својих ученика да пребивају у Њему и испуњавају заповести Његове, јер без Њега не могу ништа: останите у мени, и ја у вама. Као што грана не може родити сама од себе ако није у виновој лози, тако ни ви ако нисте у Мени. Ако останете у мени и моје речи остану у вама, тражите шта год желите, и биће вам. Припремићу ти место. И… опет ћу доћи (Јн. 15, 4, 7; 14, 2, 3).
Господ их теши, откривајући да ће тугу пратити радост, да ће имати награду у будућем Царству. И пошто су Његови ученици били заинтересовани за питање какав ће бити Долазак Господњи на земљу, Спаситељ им је објавио ону Божанску истину да ће на крају света доћи са великом славом да суди живима и мртвима и да ће дај све оне који су веровали у Њега искрено и са покајањем до краја живота онима који су остали у Царству Његовом, а они који нису веровали или одбацили, који су остали без покајања до краја живота, биће осуђени на вечност. мучити.
Када ће бити? (Мт. 24,3) – питали су ученици. Али Господ им одговори да за тај дан и час нико не зна, па ни анђели небески, него само Отац Мој (Мт. 24,36). Дакле, Свето Писмо се чува у дубокој тајности и не открива нам дефинитивно време Другог доласка да бисмо се увек чували чисти и беспрекорни и били спремни да у свако доба сусретнемо Господа.
Зато Господ опомиње ученике: Бдите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. Али како је било у дане Нојеве, тако ће бити и у дане Сина Човечијега: јели су, пили, женили се, удавали се до дана кад Ноје уђе у ковчег и потопа. дошао и све их уништио. Тако ће бити оног дана када се појави Син Човечији. Дакле, будите будни (Мт. 24:42; уп. Лука 17:26 и 27:30; Мат. 25:13).
У наше време, више него икад, треба да се сетимо овог упозорења, јер за сада је посебно много оних који дремају и спавају. Душевни сан није телесни сан који јача тело, већ напротив, то је нездрав сан, болна хибернација у којој људи јуре сујету и мисле да живе правим животом, заборављајући на душу, на Бога и на будући вечни живот. Да би нам још дубље утиснуо осећај опасности, потребу да будемо будни и да пробудимо своју савест из духовног сна, Господ је испричао параболу о десет девојака, коју смо чули у данашњем јеванђелском читању.
Ова парабола нас учи да, прихвативши веру, пратимо је добрим делима, која једино могу подржати наш духовни живот. Безумне девојке које су изашле у сусрет Женику нису припремиле уље добрих дела за своје светиљке. Мудри су се, уз светиљке, опскрбили добрим делима да би достојно дочекали Женика. Исто тако, цео наш живот треба да буде припрема за сусрет са Господом, а за то, кроз њега, морамо непрестано да се старамо о стицању и очувању живе вере и жарке љубави према Богу, Извору љубави, и према ближњима.
Бриге овог века засењују најбитнију бригу и циљ нашег живота – просветљење светлошћу Христовом, његово спасење и припрему за Вечно Царство. Будимо трезвени да бисмо са мудрим девицама ушли у Небеску палату и били награђени вечним благословом од Господа. Амин.
Архимандрит Кирил (Павлов)
3. oko online - Neverovatno, ali istinito 