Da li je misteriozna smrt pape sa najkraćim stažom na tom mestu u novije doba, Jovana Pavla I 1978. godine zapravo sticaj okolnosti ili ubistvo? Otkrivamo dokaze za i protiv takvih mišljenja.
26. avgusta 1978. iz dimnjaka Sikstinske kapele u Rimu je kulјao beli dim — Albino Lućani je izabran za 263. papu. Uzimajući ime Jovan Pavle I, Lućano je postao papa s nakraćim stažom na tom mestu u novijoj istoriji. Samo 33 dana kasnije bio je mrtav.
Naizgled pogođen nedijagnostikovanim srčanim tegobama, papa je umro negde između noći 28. septembra i jutra 29. – njegovo hladno telo je u 4:45 pronašla sestra Vinćenca, sedeo je u svom krevetu sa nekoliko listova papira zgrčenih ruku.
Odgovor Vatikana na papinu smrt i njihovo čudno ponašanje u naredna 24 sata dovelo je do tvrdnji o zaveri i ubistvu — posebno u knjizi novinara Dejvida Jalopa iz 1984. „U Božje ime“.
Prema Jalopu, u roku od sat vremena nakon otkrića papinog tela, državni sekretar Vatikana, kardinal Žan Vijo je započeo zataškavanje.
Vijo je prisutnima naredio zakletvu ćutanja o tome šta se dogodilo i počeo da prikuplјa važne dokaze. Lućanijeve tablete za krvni pritisak, njegove papuče i naočare, njegovi papiri koje je držao u rukama su nestali i nikada više nisu viđeni.
Do kasnog popodneva, svih 19 soba privatne papske rezidencije potpuno je očišćeno od bilo kakvog prisustva pokojnog pontifika.
Možda najsumnjivije od svega, u roku od 12 sati od smrti, Vatikan je pozvao balzamere – pre bilo kakve površne dijagnoze onoga što je ubilo Lućanija.
Vatikanski doktor Renato Buzoneti dijagnostikovao je infarkt miokarda, ali bez odgovarajućeg pozivanja na papinu medicinsku dokumentaciju i sa obdukcijom koja je navodno zabranjena papskim zakonom, pa se na dijagnozu jednostavno nije moglo pouzdati.
Brzo balzamovanje bilo je i neobično i nezakonito po italijanskom zakonu — koji zahteva najmanje 24 sata da prođe pre nego što dođe do balzamovanja, a mnogi su posumnjali da je ovo bio pokušaj da se prikriju dokazi o tome kako je papa zaista umro.
Da li je papa Jovan Pavle I ubijen?
DOKAZI ZA
Brzo balzamovanje
Neopravdana žurba u kojoj je Lućano bio balzamovan odmah je izazvala sumnju u italijanskoj štampi. Suprotno italijanskom zakonu, Lućano je balzamovan manje od jednog dana nakon smrti, pre odgovarajuće medicinske procene uzroka i bez izdate umrlice.
Iako nije striktno obavezan italijanskim zakonom, Vatikan je sledio uobičajenu proceduru i čekao je više od jednog dana da balzamuje prethodnog papu. Ovog puta izgleda da su postupili sa gotovo nepristojnom žurbom — Jalop tvrdi da su papski balzamatori braća Sinjorači pozvani već u 5:30 ujutro, samo 45 minuta nakon otkrića tela i pre nego što je Lućana čak pregledao lekar.
Jednako čudna je bila činjenica da tokom procesa balzamovanja nisu uklonjeni organi ili krv, kao što se obično dešava. Uzorak krvi je možda mogao da utvrdi pravi uzrok smrti, posebno ako je u pitanju otrov. Ali, Vatikan je izgledao odlučan da spreči ovu mogućnost.
Pitanje da li je obavlјena obdukcija Lučanija obavijeno je velom misterije. Vatikan je javno tvrdio da nije bilo autopsije jer je to protiv papske doktrine. Ali italijanska štampa i Dejvid Jalop pronašli su dokaze da je tajna obdukcija zaista obavlјena.
Ako je papa jednostavno umro od srčanog udara, zašto se Vatikan ponašao na tako čudan i tajnovit način?
Dobro zdravlјe
Prema dr Buzonatiju, uzrok smrti pape Jovana Pavla I bio je srčani udar. Međutim, bez očiglednih znakova traume, samo obdukcija može ispravno utvrditi uzrok smrti.
Da bi pojačao njihov iskaz, Vatikan je počeo da obaveštava štampu da papa ima problema sa srcem, ali je to brzo odbacio njegov lični lekar Đuzepe Da Ros, kao i njegova porodica i prijatelјi.
„U mojoj porodici skoro niko ne veruje da je srčani udar ubio mog ujaka. Nikada nije imao srčanih problema ili bilo kakve bolesti te vrste”, rekla je njegova nećaka novinarima.
Na insistiranje porodice, Lućanijev medicinski izveštaj od šest meseci pre njegove smrti štampan je u italijanskoj štampi. Otkrio je čoveka odličnog zdravlјa, bez znakova srčanih problema.
Edoardo, brat Jovana Pavla, prijavio je da je još jedan papin lekarski pregled samo 3 nedelјe pre njegove smrti takođe otkrio da je zdravstveno stanje dobro.
U svetlu ovoga i odsustva obdukcije, presuda da je Lućani umro od srčanog udara bila je u suštini bezvredna.
Potencijalne reforme
Nakon što je Lućano izabran za papu, ubrzo je postao iritantan za Kuriju — upravno telo katoličke crkve, sa svojom neočekivanom revnošću za radikalnu reformu Vatikana, njegovog osoblјa i organizacije.
Priča se pojavila 5. oktobra od italijanske novinske agencije ANSA — od navodnog unutrašnjeg izvora, koji je izvestio o sukobima između Lućana i kardinala Vijoa, kao i drugih članova Kurije koji su se protivili planiranim reformama. Takođe se tvrdi da se žestoka svađa među grupom dogodila u noći papine smrti.
Izvor priče tvrdi da je reč o četiri lista papira, sa beleškama o planiranim reformama koje su pronađene stisnute u papinim rukama kada je otkriveno njegovo beživotno telo.
Da li su papu mogli da ubiju članovi visoke hijerarhije Vatikana zbog njegovih planova za reforme?
Vatikanska banka, mafija i P2 loža
Neki istražitelјi sugerišu da je Lućani možda ubijen zato što je previše ušao u poslove Vatikanske banke i njene navodne veze sa mafijom i masonskom ložom P2.
Knjiga „U ime Božje“ prati priču iz 1968. godine kada je italijanska vlada odlučila da Vatikan više ne oslobađa poreza. Godinama su u Vatikanu tajno skuplјali ogromno bogatstvo i koristili ga za špekulacije na međunarodnim tržištima.
Užasnut izgledom njihovog ogromnog bogatstva otkriveno je javnosti, kao i mogućnošću nekih veoma značajnih poreskih računa, Vatikan je pokrenuo planove da svoju finansijsku imovinu iznese iz Italije i spreči dalјe ispitivanje.
Pol Markinkus, šef Istituto per le Opere di Religione — poznatog kao Vatikanska banka, obratio se Mišelu Sindoni, mračnom međunarodnom finansijeru koji je povezan i sa mafijom i sa ilegalnom masonskom ložom P2. Sindonin plan je bio da diskretno prenese imovinu vatikanskih banaka iz Italije koristeći kanale podzemlјa koje su omogućili mafija i P2 — čiji su se pipci korupcije i mita raširili širom Evrope.
Plan je uspeo, ali je likvidacija vatikanske imovine u Italiji bila toliko značajna da je počela da privlači pažnju globalnih vlasti kada su CIA, Interpol, FBI i različita poreska tela počela da istražuju Sindonine aktivnosti.
Dok je Vatikanska banka uspela da se distancira od Sindone i jezivih optužbi za finansijske zloupotrebe, Jalop tvrdi da je Lućanijeva odlučnost da iskoreni korupciju u banci pretila da otkrije ove veze.
Da li je novi papa ubijen zato što su njegovi naivni pokušaji da reformiše Vatikansku banku pretili da razotkriju globalni finansijski skandal koji je bio usredsređen na Rim?
DOKAZI PROTIV
Slučaj Pape Pija XII
Brzo balzamovanje papinog tela moglo bi da ima nevino objašnjenje – tela njegova dva neposredna prethodnika su brzo propala pre nego što su sahranjeni.
U slučaju pape Pija XII, loše sprovedeno balzamovanje čak je ubrzalo brzinu pročišćavanja i tokom njegovog ležanja njegovo telo je postalo lјubičasto, a miris je postao toliko loš da je neki od njegovih ceremonijalnih stražara pao u nesvest.
Sa visokim temperaturama u Rimu tokom septembra te godine, žurba da se balzamuje Jovan Pavle I možda je bio preterano revan pokušaj da se izbegne ponavlјanje te sramote.
Greške u Jalopovoj knjizi
Britanski istoričar Džon Kornvel ispitao je Jalopove tvrdnje i ocenio ih kao lažne. Svoja otkrića objavio je u svojoj knjizi „Prevara u noći“ 1987.god.
Papine lične stvari nije otuđio kardinal Vijo, kako je Jalop tvrdio, već ga je odnela papina sestra. Papa ih je testamentom zaveštao manastiru.
Vatikanski zapisi o automobilima takođe pokazuju da balzamatori nisu bili pozvani ranije kako je Jalop tvrdio. Kornvel izdaje Lućanijevu umrlicu, za koju Jalop kaže da nikada nije izdata.
Kornvel analizira druge dokaze predstavlјene u Jalopovoj knjizi i nalazi da je većina njih zasnovana na iskrivlјenim izveštajima štampe za koje se kasnije pokazalo da su lažni.
Benigna zavera
„Prevara u noći“ takođe nudi alternativni prikaz papine smrti. Kornvel tvrdi da je papa već neko vreme patio od otečenih stopala, akutnih bolova u grudima i napada kašlјa – sve su to simptomi neposredne embolije, ali da su ove zdravstvene brige odbačene.
Prema Kornvelu, Lućani je umro od embolije u noći 28. i njegovo osoblјe je pomerilo telo kako bi izgledalo kao iznenadni srčani udar, verovatno da bi izbeglo bilo kakvu krivicu koja bi na njih bila svalјena za njegovu smrt.
Bilo kome da verujemo, Jalopu ili Kornvelu, i bilo ko od njih dvojice da je u pravu, smrt Jovana Pavla I i nakon 46 godina ostaje misteriozna.
Kakvo je vaše mišljenje o ovom slučaju?
3. oko online - Neverovatno, ali istinito 