Dokumentovano
NLO IZNAD VINDZORA U SREDNJEM VEKU
U savremenom svetu, lažne NLO fotografije i video snimci su česti. Međutim, pre mnogo vekova, jedino sredstvo da se uhvati nešto za pamćenje bilo je da se to nacrta. Zbog toga mnogi ufolozi smatraju da su rane priče o viđenjima NLO-a istinitije od modernih, jer ljudi tada, zapravo, nisu imali razloga da izmišljaju nešto zarad popularnosti i publikacija u štampi. Isto se može pripisati čudnim slikama objekata sličnih NLO-ima ili vanzemaljcima koji se mogu naći na stenama, a koji su stari od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina.
Ipak, ovaj članak nije o tako dubokoj antici, već o događajima koji su se desili prilično “nedavno”, krajem 18. veka. Sam događaj je imao veliki broj očevidaca, uključujući i članove kraljevskog plemstva, tako da je na kraju zabeležen u gravuri.
Naime, 18. avgusta 1783. godine, četiri osobe, koje su stajale na terasi kraljevskog zamka Vindzor u engleskom okrugu Berkšir, videle su nešto neobično na nebu oko 21.45. Kako se kasnije ispostavilo, isti fenomen videli su mnogi ljudi širom zemlje. Među stanovnicima zamka Vindzor bilo je sedam očevidaca koji su kasnije zvanično dokumentovali svoja zapažanja: Tomas Sandbi, osnivač Kraljevske akademije, njegov brat Pol, Tiberije Kavala, dr Džejms Lind, dr Lokman i dve nepoznate žene.
Gravuru su uradili Tomas Sendbi i njegov brat Pol, koji prikazuju upravo ono što su tada videli. U početku, ljudi su primetili bljeskove svetlosti na severnom horizontu, iza kojih se pojavio okrugli, sjajni objekat koji je leteo nebom. Njegova veličina je bila otprilike polovina širine Meseca. Objekat se u početku kretao polako, ali je onda ubrzao i postao svetliji.
Ovo zapažanje je kasnije zabeleženo i u Filozofskim transkriptima Kraljevskog društva (1784):
“Postojao je duguljasti oblak koji se kretao manje-više paralelno sa horizontom. Ispod ovog oblaka mogao se videti svetli objekat, koji je ubrzo postao zaobljen, jarko osvetljen, a zatim se zaustavio. Ta čudna sfera u početku se pojavljivala kao bledo plava, ali se onda njena svetlost povećala, pa je ubrzo ponovo odletela na istok. Objekat je potom promenio pravac i kretao se paralelno sa horizontom pre nego što je nestao na jugoistoku zemlje. Svetlost koju je dao je bila neverovatna, osvetlio je sve na zemlji za nas.”
Tiberije Kavala je opisao ono što je video: “Evidentno je da je između 21:15 i 21:30 te noći veoma svetao meteor, koji je ulazio u zemljinu atmosferu iznad otvorenih voda Severnog mora, prošao duž cele istočne obale severne Škotske i Engleske.”
Naravno, 1783. niko nikada nije čuo za NLO-e, ali objekat koji su videli očigledno nije bio meteor, sudeći po opisu da je zaustavio kretanje i onda ga ponovo nastavio. Meteori, naravno, ne rade to. Zabeleženo je i da su u narednih deset minuta mnogi stanovnici teritorija od Šetlandskih ostrva do čak Brisela videli kako je svetli sferni objekat promenio svoj oblik u nešto ovalno i onda više puta promenio svoj oblik, postavši ponovo zaokružen, zatim ovalan.
Istraživanje nekih stanovnika Engleske pokazalo je da se svima činilo da objekat leti veoma velikom brzinom za to vreme, najmanje 30 km/h, ili čak i više. Treba napomenuti da su u to doba ne samo Kavala, već i mnogi drugi obrazovani ljudi smatrali da je to samo redak tip meteora. Istovremeno, iz nekog razloga, uopšte nisu uzimali u obzir tako čudne karakteristike objekta kao što su promene brzine, izgleda, svetlosti i sjaja.
Može se pronaći informacija da prolazni meteor nije ostavio krater za sobom i da niko nije video ni čuo kako je eksplodirao na nebu ili pao na zemlju. Takođe, da su prisutni imali znanje da vide NLO, niko u tom trenutku sasvim sigurno ne bi znao za vanzemaljce, pa svaku špekulaciju treba isključiti.
3. oko online - Neverovatno, ali istinito 