RELIGIJA

Vatikanski tajni arhiv

Na dan inauguracije predsednika Donalda Trampa, grupa američkih katoličkih tradicionalista napisala je otvoreno pismo novom američkom lideru tražeći od njega da ispita da li su Stejt department i američka tajna služba imali udela u ubeđivanju pape Benedikta XVI da abdicira, kao i u izboru kardinala Bergolјa za novog Hristovog namesnika.

U seriji poruka iz 2012. godine, Podesta i drugi saradnici gospođe Klinton, koja je tada bila državni sekretar SAD, raspravlјaju o potrebi donošenja „katoličkog proleća“ ili promenama u Katoličkoj crkvi koje su revolucionarne poput državnih udara i građanskih ratova. Iz ove rasprave proizilazi da će Crkva kao rezultat ove revolucije zauzeti više levo-liberalni stav po mnogim društvenim pitanjima. Nije prošlo ni godinu dana od ove rasprave, a tadašnji konzervativni papa Benedikt XVI je neočekivano abdicirao. Nasledio ga je argentinski kardinal sa levo-liberalnim stavovima.

Same okolnosti abdikacije Benedikta XVI bile su prilično nejasne. Prema dokumentima NSA, koje je otkrio njen bivši agent Edvard Snouden, ova agencija je bila pod prismotrom Vatikana na prelazu iz 2012. u 2013. godinu. Ona je, između ostalih, prisluškivala telefon pape Benedikta XVI. Autori otvorenog pisma Trampu pitaju šta je bila svrha ovog nadzora i da li su druge američke tajne službe delovale na konklavu. Nјima je skrenuta pažnja i da su nekoliko dana pre ostavke Benedikta XVI bile blokirane međunarodne transakcije sa Vatikanskom bankom zbog sumnje da je ova banka izvršila pranje novca. Nakon što je papa najavio svoju nameru da abdicira, ova blokada je iznenada ukinuta. Italijanski novinar Mauricio Blonde ukazao je na to da se radi o elementu ucene kako bi se papa primorao da podnese ostavku. Da li bi neko spolјa mogao da zapreti da će zadati ogroman udarac prestižu Svete stolice? Autori otvorenog pisma pitaju i da li su američke tajne službe održavale odnose sa tzv. Mafijom kardinala Danilsa.

Kardinal Danils je u svojoj biografiji priznao da je organizovao „grupu nalik mafiji“ protiv politike pape Benedikta XVI.

Benedikta XVI je zbacila kardinalova loža Sent Galena

Ova grupa je, između ostalih, uklјučivala kardinala Bergolјa, koga je grupa pokušala da postavi na Petrov tron još 2005. Kardinal Godfrid Danils je nadbiskup emeritus Antverpena, primat Belgije od 1979-2010. Pratio je papu Franju na balkonu Sv. Petar prilikom svog prvog pojavlјivanja posle izbora.

Poznat je po svojim dalekosežnim liberalnim stavovima, kao i po veoma dalekosežnoj popustlјivosti prema homoseksualcima i pedofilima u mantijama. Otac Jozef Barzin je 1984. godine u svojoj eparhiji osnovao Ekumensku radnu grupu pedofila, delujući otvoreno i reklamirajući se u medijima.

Jedan od omilјenih projekata kardinala Danilsa bio je Centar za zrela sveštenička zvanja u Antverpenu, koji se vremenom pretvorio u prilično otvoren gej klub. Policija je 2010. pronašla spis slučaja poznatog ubice pedofila Marka Dutroua u kući kardinala Danilsa.

Mark Dutrou (rođen 1956) – pedofil, sadista, ubica četiri devojčice, nazvan “belgijsko čudovište”, osuđen je na doživotni zatvor

Dutrou je tvrdio da je davao decu samo na pedofilske zabave na kojima su dolazili predstavnici belgijske i evropske elite. Desilo se da su u mejlovima Džona Podeste, koji sanja o „katoličkom proleću“, zaverenici uočili pedofilske šifre koje navodno ukazuju na to da je Podesta prisustvovao sličnim događajima „uz picu, ping-pong i širok izbor sireva. “

Italijanski vatikanista Antonio Soči objavio je 2015. knjigu „Da li je to zaista Franjo?“ u kojoj je tvrdio da izbor kardinala Bergolјa za papu nije bio samo rezultat zavere grupe liberalnih kardinala, već je bio i proceduralni nedostatak. Prema njegovim rečima, tokom konklave je prekršen apostolski ustav „Universi Dominici Gregis“ koji reguliše principe izbora pape. Četvrto i peto glasanje, koje nije išlo na ruku kardinalu Bergolju, je nezakonito poništeno. Izabran je tek na šestom glasanju, koji po apostolskom ustavu nije imao pravo da se održi istog dana kao prethodna. U jednom danu može biti samo do četiri glasa u konklavi. Član 76. ovog dokumenta jasno kaže da je u slučaju ovakvih proceduralnih grešaka izbor pape ništavan.

Poznati istoričar prof. Slavomir Cenkievič, raspravlјajući o Sočijevoj knjizi 2015. godine u „Plus Minus“, napisao je: „Neviđeno (jer je slučaj Celestina V u 13. veku bio potpuno drugačiji), ostavka Benedikta XVI i dalјe je obavijena velom misterije. Podneo je ostavku uz tihi aplauz većine jerarha, od kojih je jedan – kardinal Paolo Romeo – čak prorekao njegovu skoru smrt tokom njegovog putovanja u Kinu.

Kardinal Paolo Romeo (rođen 1938.) sa papom Franjom

Nikome nije palo na pamet da ga nagovori da se predomisli. Usamlјeni Benedikt XVI je iz Vatikana odleteo u Kastel Gandolfo da se odmori, sačeka rezultate konklave i završetak obnove svoje nove rezidencije, a zatim se vratio u Rim. Razlozi njegove ostavke su nejasni, pa čak i neozbilјni (gubitak fizičke i duhovne snage – sic!), a uz to i teološki i kanonski upitni.

Prema Sočiju, papa je podneo ostavku na svoju funkciju, ali ne i na papstvo, što potvrđuju zadivlјujuće reči Benedikta XVI od 27. februara 2013. da je prihvatanje petrovske službe „zauvek“, a „odluka da podnese ostavku od aktivnog vršenja ministarstva ga ne ukida”! Kao rezultat toga, nastala je situacija koju je teško protumačiti: tu su papa Franja i papa emeritus Benedikt XVI, koji je držao belu mantiju (u početku objašnjeno nedostatkom crne), papsko ime, ne lјubi naslednika u Ribarski prsten, živi u Vatikanu, pojavlјuje se u javnosti, a njegov portret prati godišnju obnovu zakletve švajcarske garde.

Iz nekog razloga, Bog čuva Benedikta XVI u dobrom zdravlјu i stanju. On sam, takođe iz nekog razloga, zadržao je sa sobom atribute i simbole papstva. A Franjo ne samo da to toleriše, već i kaže da je samo „biskup Rima“, kao da je ustupio mesto Benediktu XVI.

Svetski kongres papa. Vatikan, 30. jun 2015

Papu Benedikta XVI je zbacila kardinalova loža Sent Galena

Kardinal Danils

Godfrid Danils je izazvao skandal. Hijerarhija je priznala pripadnost „grupi iz Sent Galena“, koju su njeni članovi nazivali „mafijom“, čiji je cilј, čak i za vreme pontifikata Jovana Pavla II, bio da se bori protiv uticaja kardinala Jozefa Racingera i da promoviše kardinala Horhea Bergolјa za papu.

„Izbor Horhea Bergolјa bio je rezultat tajnih sastanaka kardinala i biskupa, koje je godinama organizovao kardinal Karlo Marija Martini u Sent Galenu u Švajcarskoj.

Prema autorima biografije, koju je kardinal zvanično ovlastio, Danils je pripremao izbor kardinala Bergolјa do Petrove stolice. Tokom zvanične promocije knjige, jerarh je zvanično potvrdio ovu informaciju, tvrdeći da je dugi niz godina učestvovao u tajnim sastancima kardinala protiv Racingera. Smejući se, nazvao je grupu „mafijaški klub po imenu St. Gal”.

Prema biografima belgijskog jerarha, u ovom „klubu“ su bili i kardinali Valter Kasper, Karl Leman, Ahil Silvestrini (bivši prefekt Vrhovnog suda Apostolske signature, a kasnije Kongregacije istočnih crkava), kardinal Bazil Hjum (Vestminsterski nadbiskup, ekumenista, koji je umro 1999. godine). Vođa sastanaka bio je kardinal Karlo Marija Martini, jezuita, milanski nadbiskup, koji je bio liberalni kandidat tokom konklave 2005. godine.

Kardinal Karlo Marija Martini (1927-2012)

Kako primećuju belgijski mediji, prisustvo kardinala Danilsa pored pape Franje u lođama crkve Sv. Petar ne treba da se čudi. Belgijskog jerarha je kasnije papa lično pozvao da učestvuje na sinodu o porodici. Ovo je izazvalo talas kritika: Danils je lično bio posvećen zaštiti sveštenika koji seksualno zlostavlјaju decu.

Nije ni čudo što je učešće kardinala Danilsa na konklavi 2013. bilo veoma kontroverzno. Baš kao i izgled hijerarhije u lođama, tik uz novoizabranog papu. Kako se ispostavilo, modernistički jerarh iz Belgije je odigrao važnu ulogu u pripremi konklave. Karim Šelkens nije oklevao da kaže da papa Franja sprovodi program koji je osmislila grupa iz Sent Galena, Program reformisanja Crkve i, naravno, približavanja lјudima. Izbor kardinala Bergolјa za papu odredio je kardinala Danilsa kao njegovo „lično vaskrsenje“.

U Nacionalnoj bazilici Srca Svetog u Briselu održana je promocija biografije belgijskog jerarha. U njoj je učestvovao junak knjige, kardinal Danils. Hijerarhija nije samo potvrdila informacije koje su izneli Šelkens i Metepeningen. Rekao je da su se članovi tajne grupe nazivali “mafijom”. Metepeningen je tada izjavio da su izborom pape Franje postignuti cilјevi ove “mafije”.

Knjiga, kao i konferencija koja ju je pratila, izazvala je ogroman skandal. Autori biografije kardinala Danilsa napisali su istinu, a hijerarh ju je bez razmišlјanja potvrdio. Šelkens i Metepeningen su tek naknadno shvatili ozbilјnost situacije i pokušavaju da ubede javnost da nisu rekli ono što su rekli.