ŠTA SE DEŠAVA U TRENUCIMA UMIRANJA
Skeniranje mozga onog koji umire otkriva da čitav život u tim trenucima može blјesnuti pred očima * Da li su naučnici blizu otkrića šta se dešava kada umremo?
Otkriće da život može da blјesne pred očima u trenutku smrti došlo je slučajno kada je čovek umro tokom rutinskog skeniranja mozga. Tokom 30 sekundi pre i nakon što je čovekovo srce stalo, njegovi moždani talasi su bili izuzetno slični onima viđenim tokom sanjanja, prisećanja i meditacije. Ovo sugeriše da lјudi zapravo mogu da vide kako im čitav život „blјesne pred očima” kada umiru potvrđujući iskustva bliske smrti u vezi sa takozvanim pregledom života. Najnovija studija skeniranja mozga na samrti takođe potvrđuje da se porast moždane aktivnosti javlјa nakon što srce prestane da kuca, a pre moždane smrti. Ova studija takođe korespondira sa studijom iz 2013. koja uklјučuje mozgove umirućih pacova koja je otkrila porast moždane aktivnosti pacova pre smrti. Rad na ovu temu i izveštaj o elektroencefalogramu umirućeg lјudskog mozga uradio je Dr Brus Greison i saradnici u februaru ove godine.
Dok ove studije mozga na samrti pokazuju porast svesti pre moždane smrti, studije iskustava bliske smrti pružaju opise povećanja svesti i nastavlјanja nakon moždane smrti – ali pre trajne ireverzibilne telesne smrti. Primer za to je Pam Rejnolds (1956–2010), koja je 1991. godine bila podvrgnuta retkoj operaciji uklanjanja džinovske aneurizme bazilarne arterije u njenom mozgu. Operacija je poznata kao “duboko hipotermično zaustavlјanje cirkulacije” (DHCA) ili “zastoj” koja je zahtevala da se Rejnoldsova telesna temperatura spusti na 15 stepeni Celzijusa, da joj otkucaji srca i disanje zaustave, da joj se moždani talasi izravnaju, a krv iscuri iz glave. Klinički, bila je mrtva. Nakon uklanjanja aneurizme, vraćena je u život. Za vreme dok je Rejnolds bila u stanju moždane smrti, doživela je iskustvo bliske smrti. Nјena izuzetno detalјna i verifikovana vantelesna zapažanja tokom operacije kasnije su potvrđena kao tačna, a slučaj se smatra jednim od više slučajeva verodostojnih dokaza u iskustvu bliske smrti (NDE) istraživanju zbog njene sposobnosti da opiše jedinstvene hirurške instrumente, hirurške procedure koje su korišćene na njoj i njenu sposobnost da detalјno opiše sve događaje dok je bila moždano mrtva.
Ove studije umirućeg mozga sugerišu postojanje biološke komponente za NDE, jer definitivno se ne može poreći da postoji biološka komponenta. Studije bliske smrti otkrivaju da „pupčana vrpca“ povezuje duhovno telo sa fizičkim telom koje je isklјučeno u trenutku nepovratne smrti. Mnogi lјudi koji doživlјavaju blisku smrt, vantelesnu vrpcu su opisali kako vide ovu „pupčanu” vrpcu koja povezuje njihovo duhovno telo sa njihovim fizičkim telom, što verske tradicije nazivaju „srebrnom vrpcom”. Baš kao što bebina pupčana vrpca mora biti presečena, srebrna vrpca mora biti presečena da bi duhovno telo iskusilo stalni duhovni život. Veruje se da NDE ne uklјučuje presecanje srebrne vrpce; u suprotnom, ne bi bilo NDE i nastupila bi nepovratna telesna smrt.
Osobe koje doživlјavaju blisku smrt često stignu do „tačke bez povratka“ koja se ne može preći osim ako ne dođe do trajne, nepovratne telesne smrti. Ova tačka bez povratka je u NDE predstavlјena barijerom neke vrste kao što je reka, ograda ili zid, vrata, linija ili jednostavno preminula volјena osoba ili Biće Svetlosti. U ovom trenutku, srebrna vrpca se istegnula blizu tačke loma; a povratak u njihovo fizičko telo se dešava veoma brzo kao istezanje gumene trake i otpuštanje jednog kraja. Osobe koje doživlјavaju blisku smrt često „šklјocnu“ nazad u svoje telo uz trzaj. Netaknuta srebrna vrpca i tačka bez povratka pokazuju da se trajna, nepovratna telesna smrt nikada ne dešava u NDE i da njena biološka komponenta postoji.
Druge studije uklјučuju fenomen koji se zove “terminalna lucidnost” koji takođe pokazuje da se aktivnost mozga povećava pre smrti. Terminalna lucidnost je neočekivani povratak mentalne jasnoće i pamćenja, ili iznenadno vraćanje svesti koje se javlјa u vremenu neposredno pre smrti kod pacijenata koji pate od teških psihijatrijskih ili neuroloških poremećaja. Ovo stanje su prijavlјivali lekari od 19. veka.
Kada se tačno život završava
Novi podaci sugerišu da bi život zapravo mogao da blјesne pred našim očima dok umiremo. Tim naučnika krenuo je da meri moždane talase 87-godišnjeg pacijenta koji je oboleo od epilepsije. Ali tokom neurološkog snimanja, doživeo je fatalni srčani udar – nudeći neočekivani snimak mozga koji umire. Otkrilo je da su u 30 sekundi pre i posle, čovekovi moždani talasi pratili iste obrasce kao sanjanje ili prisećanje. Ovakva aktivnost mozga mogla bi da sugeriše da se konačno „prisećanje na život“ može desiti u poslednjim trenucima osobe, napisao je tim u svojoj studiji, objavlјenoj u Frontiers in Aging Neuroscience.
Dr Ajmal Zemar, koautor studije, rekao je da je tim, koji je tada bio smešten u Vankuveru u Kanadi, slučajno dobio prvi snimak mozga koji umire.„Izmerili smo 900 sekundi moždane aktivnosti u vreme smrti i postavili poseban fokus da istražimo šta se dogodilo u 30 sekundi pre i nakon što je srce prestalo da kuca“, rekao je dr Ajmal Zemar, neurohirurg sa Univerziteta u Luisvilu, SAD. , koji je organizovao studiju. „Neposredno pre i nakon što je srce prestalo da radi, videli smo promene u specifičnom opsegu neuronskih oscilacija, takozvanih gama oscilacija, ali i u drugim kao što su delta, teta, alfa i beta oscilacije.
Oscilacije mozga (češće poznate kao „moždani talasi“) su obrasci ritmičke moždane aktivnosti koji su normalno prisutni u živim lјudskim mozgovima. Različite vrste oscilacija, uklјučujući gama, uklјučene su u visokokognitivne funkcije, kao što su koncentracija, sanjanje, meditacija, vraćanje memorije, obrada informacija i svesna percepcija, baš kao i one povezane sa flešbekovima pamćenja.
„Kroz generisanje oscilacija uklјučenih u vraćanje memorije, mozak možda ima poslednje prisećanje važnih životnih događaja neposredno pre naše smrti, slično onima prijavlјenim u iskustvima bliske smrti“, spekuliše Zemar. „Ovi nalazi dovode u pitanje naše razumevanje kada se tačno život završava i stvaraju važna naredna pitanja, kao što su ona koja se odnose na vreme doniranja organa“.
U intervjuu za Bi-Bi-Si Dr Zemar je rekao: „Ovo je bilo sasvim slučajno, nismo planirali da uradimo ovaj eksperiment niti da snimimo ove signale. Na pitanje da li možemo da se vratimo na vreme volјenim osobama i drugim srećnim uspomenama, Dr Zemar je rekao da je to nemoguće reći. „Ako bih skočio na filozofsko područje, spekulisao bih da bi mozak, ako bi napravio flešbek, verovatno želeo da vas podseća na dobre, a ne na loše stvari“, rekao je. “Ali ono što je nezaboravno bilo bi drugačije za svaku osobu.”
Dr Zemar, sada neurohirurg na Univerzitetu u Luisvilu, rekao je da je u 30 sekundi pre nego što je pacijentovo srce prestalo da snabdeva krvlјu mozak, njegovi moždani talasi su pratili iste obrasce kao kada obavlјamo visoko kognitivne zadatke, poput koncentracije, sanjanja ili podsećanje na uspomene. Nastavilo se 30 sekundi nakon što je pacijentovo srce prestalo da kuca – tačka u kojoj se pacijent obično proglašava mrtvim. „Ovo bi možda moglo biti poslednje podsećanje na uspomene koje smo iskusili u životu, a ona se ponavlјaju kroz naš mozak u poslednjim sekundama pre nego što umremo“.
Studija takođe postavlјa pitanja o tome kada se život tačno završava – kada srce prestane da kuca ili kada mozak prestane da funkcioniše? Dr Zemar i njegov tim su upozorili da se iz jedne studije ne mogu izvući široki zaklјučci. To što je pacijent bio epileptičar, krvario i ima problema s mozgom, dodatno komplikuje stvari. „Nikada se nisam osećao prijatno da prijavim jedan slučaj“, rekao je dr Zemar. I godinama nakon početnog snimanja 2016. godine, tražio je slične slučajeve da bi pomogao u jačanju analize, ali nije uspeo.
Ali studija iz 2013., sprovedena na zdravim pacovima, može ponuditi rešenje. U toj analizi, američki istraživači su prijavili visok nivo moždanih talasa u trenutku smrti do 30 sekundi nakon što su srca pacova prestala da kucaju, baš kao i nalazi pronađeni kod pacijenata sa epilepsijom dr Zemara. Sličnosti između studija su „zapanjujuće“, rekao je dr Zemar.
Oni se sada nadaju da bi objavlјivanje ovog jednog lјudskog slučaja moglo otvoriti vrata drugim studijama o poslednjim trenucima života. „Mislim da ima nečeg mističnog i duhovnog u celom ovom iskustvu bliske smrti“, rekao je dr Zemar. “I ovakvi nalazi – to je trenutak za koji naučnici žive.”
Repriza života: Šta se dešava u našem mozgu kada umremo?
Prema rezultatima studije Mariam Klark od 22. februara ove godine, neuronaučnici su snimili aktivnost umirućeg lјudskog mozga i otkrili ritmičke obrasce moždanih talasa u vreme smrti koji su slični onima koji se javlјaju tokom sanjanja, prisećanja i meditacije. Studija objavlјena u Frontiers-u, donosi novi uvid u moguću organizacionu ulogu mozga tokom smrti i sugeriše objašnjenje živog prisećanja života u iskustvima bliske smrti. Zamislite da proživlјavate ceo svoj život u roku od nekoliko sekundi. Kao blјesak munje, nalazite se van svog tela i gledate nezaboravne trenutke koje ste proživeli. Ovaj proces, poznat kao “prisećanje života”, može biti sličan onome kako izgleda imati iskustvo bliske smrti. Šta se dešava u mozgu tokom ovih iskustava i posle smrti su pitanja koja vekovima zbunjuju neuronaučnike. Međutim, nova studija sugeriše da mozak može ostati aktivan i koordinisan tokom, pa čak i nakon prelaska u smrt, i da bude programiran da orkestrira čitavo iskušenje.
Pobolјšana interakcija neuronske koherencije i sprege u umirućem lјudskom mozgu
Iako je ova studija prva takve vrste koja meri živu moždanu aktivnost tokom procesa umiranja kod lјudi, slične promene u gama oscilacijama su ranije primećene kod pacova držanih u kontrolisanom okruženju. To znači da je moguće da, tokom smrti, mozak organizuje i izvršava biološki odgovor koji bi mogao biti sačuvan među vrstama. Ova merenja su, međutim, zasnovana na jednom slučaju i potiču iz mozga pacijenta koji je pretrpeo povredu, napade i otok, što komplikuje interpretaciju podataka. Ipak, Zemar planira da istraži više slučajeva i vidi ove rezultate kao izvor nade. „Kao neurohirurg, ponekad se suočavam sa gubitkom. Neopisivo je teško preneti vest o smrti uznemirenim članovima porodice“, rekao je on. „Nešto što možemo naučiti iz ovog istraživanja je: iako naši volјeni imaju zatvorene oči i spremni su da nas ostave da se odmorimo, njihov mozak možda ponavlјa neke od najlepših trenutaka koje su doživeli u životu“.
Neurofiziološki otisak moždane aktivnosti nakon srčanog zastoja i tokom iskustva bliske smrti (NDE) nije dobro shvaćen. Iako je pretpostavlјeno hipoaktivno stanje moždane aktivnosti, eksperimentalne studije na životinjama su pokazale povećanu aktivnost nakon srčanog zastoja, posebno u gama opsegu, kao rezultat hiperkapnije pre i prestanka cerebralnog krvotoka nakon srčanog zastoja. Nijedna studija još nije istraživala ovu materiju kod lјudi. Ovde predstavlјamo kontinuirani snimak elektroencefalografije (EEG) iz umirućeg lјudskog mozga, dobijen od 87-godišnjeg pacijenta koji je podvrgnut srčanom zastoju nakon traumatskog subduralnog hematoma. Povećanje apsolutne snage u gama aktivnosti u uskim i širokim pojasevima i smanjenje teta se vidi nakon supresije bilateralnih hemisfernih odgovora. Nakon srčanog zastoja, delta, beta, alfa i gama talasi su smanjeni, ali je primećen veći procenat relativnih gama talasa u poređenju sa interiktalnim intervalom. Unakrsna frekvencijska sprega je otkrila modulaciju gama aktivnosti leve hemisfere alfa i teta ritmovima kroz sve prozore, čak i nakon prestanka cerebralnog krvotoka. Najjača sprega je primećena za usko- i širokopojasnu gama aktivnost alfa talasa tokom levostrane supresije i posle srčanog zastoja. I pored uticaja neuronskih povreda i otoka, izneti podaci pružaju prve dokaze iz umirućeg lјudskog mozga u neeksperimentalnom kliničkom okruženju akutne nege u stvarnom životu i zagovaraju da lјudski mozak može imati sposobnost da generiše koordiniranu aktivnost tokom bliskog perioda smrti.
Studija „umirućeg lјudskog mozga“ i takozvana „studija pacova“ pokazuju povećanu moždanu aktivnost koja se javlјa nakon što srce prestane da kuca i pre trajne telesne smrti. Studije NDE kao što je ona koja uklјučuje slučaj Pam Rejnolds pokazuju da se svest nastavlјa nakon moždane smrti, ali pre trajne telesne smrti. Ove studije podržavaju postojanje biološke komponente za NDE. Takozvani pregled života može biti deo ove biološke komponente. Sve u svemu, ove studije nam daju trag o tome šta se dešava pre i posle moždane smrti neposredno pre trajne telesne smrti. NDE pokazuju da se svest ne smanjuje oko vremena smrti, nego se čak povećava i nastavlјa nakon moždane smrti. NDE nam daju trag šta se dešava nakon trajne telesne smrti. Međutim, još uvek ne idu dalјe od trajne telesne smrti.
3. oko online - Neverovatno, ali istinito 