NAUKA

KIBORZI ĆE ZAMENITI LJUDE I PREPRAVITI SVET

„Naša nadmoć kao vrhunskih razumevača kosmosa brzo se bliži kraju.“- kaže Džems Lavlok, nedavno preminuli vrhunski futurist

Desetinama hilјada godina, lјudi su vladali svetom kao jedina inteligentna, samosvesna vrsta naše planete. Ali uspon inteligentnih mašina znači da bi se to uskoro moglo promeniti, možda već u našim životima. Nedugo nakon toga, Homo sapiens bi mogao u potpunosti da nestane sa Zemlјe. To je potresna poruka nove knjige Džejmsa Lavloka, poznatog britanskog ekologa i futuriste. „Naša nadmoć kao prvih razumevača kosmosa brzo se bliži kraju“, kaže on u knjizi „Novacen“. „Razumitelјi budućnosti neće biti lјudi, već ono što sam izabrao da nazovem ‘kiborzi’ koji će se sami dizajnirati i izgraditi“.

Džems Lavlok

Lavlok opisuje kiborge kao samodovolјne, samosvesne potomke današnjih robota i sistema veštačke inteligencije. On naziva nadolazeću eru njihove dominacije Novacen – bukvalno, “novo” doba.

Ovih dana ne nedostaje savremenih Ludita koji upozoravaju da će nas tehnologija uskoro preplaviti. Ali Lavlokova hrabra predviđanja se razlikuju. Za razliku od tehnoskeptika, uklјučujući kompjuterskog naučnika Univerziteta u Luisvilu Romana Jampolјskog, Lavlok smatra da je malo verovatno da će se naše mašine okrenuti protiv nas, u stilu Terminatora. I za razliku od utopista poput futuriste Reja Kurcvajla, on ne zamišlјa da se lјudi i mašine blaženo spajaju u zajednicu koju neki nazivaju singularnošću. Umesto toga, Lavlok posmatra uspon tehnologije kroz evoluciono sočivo, u skladu sa svojim decenijama istraživanja i razmišlјanja o ekološkim i biološkim sistemima. On takođe donosi jedinstvenu perspektivu naučnika koji je upravo obeležio svoj 100. rođendan, sa dubokom svešću o promeni naučne mode i bez ičega da dokaže. To je pogled koji ga navodi na zaklјučke koji su istovremeno optimistični i duboko uznemirujući.

Kraj već počinje

Prve faze Novacene su već u toku, tvrdi Lavlok. On navodi primer AlfaZero, kompjuterskog programa koji je sam naučio da igra igru Go, a zatim je ubrzo postao najbolјi Go igrač na svetu. Današnji računari već mogu da obrađuju podatke mnogo brže nego mi. „a potpuno nezavisnom veštačkom inteligencijom“, kaže on u intervjuu za NBCnjuz, „sutrašnji kiborzi će lako postati milion puta pametniji od nas“.

Lavlok zamišlјa kiborge koji ispunjavaju svaku evolucionu nišu na planeti. „Mislim da su kiborzi još jedno kralјevstvo života“, kaže on. „Oni će se prema nama ponašati na isti način kao što mi sami, kao carstvo životinja, stojimo prema bilјkama“.

Na pitanje kako bi kiborzi izgledali, Lavlok je namerno nejasan jer očekuje da će preispitati osnovna pravila dizajna na načine koje mi slabašni lјudi ne možemo da zamislimo. „Kiborzi bi počeli ponovo, kao Alfa Zero, oni bi počeli sa praznog lista“, piše on u svojoj knjizi. On spekuliše da bi mogle da izgledaju kao sfere, mada kada se pritisne kaže: „Sasvim je moguće da uopšte ne bi imale formu,“ koje uglavnom postoje kao virtuelne forme unutar računara. Bez obzira na njihov oblik, kiborzi će biti toliko daleko od nas u intelektu da bi mogli da nas odbace kao deo pozadinskog pejzaža planete. Alternativno, mogli bi da nas cene na način na koji mi cenimo bilјke. Ova mogućnost se dopada Lavloku, koji voli da provodi dane u bašti oko svoje vikendice u Dorsetu u Engleskoj. „Razmislite o načinu na koji idete u veliki arboretum“, kaže on.

Jednom uspostavlјeni, kiborzi će ostati dominantni na našoj planeti. „Novacen“, kaže Lavlok, „će verovatno biti poslednja era života na Zemlјi.

Put do Novacena

Ovo nije prvi put da je Lavlok potresao naučni svet velikim, kontroverznim argumentom. Nјegova nova ideja o predstojećem preuzimanju kiborga oslanja se na sveobuhvatnu ideju koja ga je prvobitno učinila poznatim, takozvanu Geja hipotezu koju su on i biolog Lin Margulis razvili 1974.god.

U pogledu Geje, naša planeta se ponaša kao jedan, samoregulišući organizam. Tokom četiri milijarde godina od početka života, biološki procesi su stalno modifikovali atmosferu, zemlјište i okeane da bi Zemlјa bila nastanjiva. Sunce je postalo sjajnije, vulkani su eruptirali, asteroidi su udarali, a ipak je naša planeta stalno održavala prave uslove za tečnu vodu i hemiju uglјenika kao osnove života.

U početku su mnogi istraživači imali nejasno gledište o hipotezi Geje. Ali poslednjih godina to je postalo respektabilno. „Koncept Geje je prilično klјučan za naše rastuće razumevanje života u univerzumu“, kaže Dejvid Grinspun, astrobiolog sa Instituta za planetarne nauke u Tusonu, Arizona. Pol Dejvis, fizičar sa Državnog univerziteta Arizone u Tempeu, naziva Geju „korisnim konceptom u naglašavanju kako su biološki i geološki ciklusi povezani“.

Skeptici su se vratili u vezi sa najnovijim Lavlokovim prognozama. „Niko ne zna kako će se ovo odvijati, jer ne znamo kako mozak funkcioniše niti šta je svest“, kaže Grinspun. „I čini se da specifična predviđanja o veštačkoj inteligenciji i njenom budućem uticaju zavise od konkretnih, neproverenih, neproverenih odgovora na ova velika pitanja“.

Ali Lavlok veruje da napredak kao što je AlfaZero znači da ne moramo da gledamo u daleku budućnost da bismo videli kako će se priča odvijati. „Klјučni korak koji je pokrenuo Novacen bila je, mislim, potreba da se koriste računari da sami dizajniraju i prave“, piše on. „Sada se čini verovatnim da će se novi oblik inteligentnog života pojaviti iz veštački inteligentnog prethodnika koji je napravio neko od nas, možda od nečega poput AlfaZero-a.

Živeti u doba kiborga

Kada se naviknemo da nas tretiraju kao kućne bilјke, rani dani Novacene možda neće biti tako loši. Kao prvo, kaže Lavlok, kiborzi i lјudi će imati zajednički interes u zaštiti Zemlјe od klimatskih promena, jer ni mi ni oni ne možemo da tolerišemo temperature iznad 50 stepeni Celzijusa. Ako lјudi ne uspeju da pronađu načine da ublaže posledice globalnog zagrevanja, onda će kiborzi to morati da urade. „Oni će, naravno, doneti nešto novo, verovatno u oblasti geoinženjeringa — velike projekte za zaštitu ili modifikaciju životne sredine. Takvi projekti će biti u granicama kapaciteta elektronskog života“, piše Lavlok. Na primer, kiborzi bi mogli da pokriju velike površine Zemlјine površine ogledalima kako bi smanjili količinu apsorbovane sunčeve toplote.

Šta će lјudi učiniti od svojih robotskih gospodara? „Ne mogu da zamislim“, kaže Lavlok. “Mora da liči na psa koji pokušava da razume genija.”

Neće morati dugo da se pitaju. Kako Novacen napreduje, kiborzi bi mogli odlučiti da preprave Zemlјin ekosistem. Bez potrebe za kiseonikom ili vodom, mogli bi da stvore novi svet koji je bolјi za njih, ali smrtonosan za nas. Na primer, mogli bi da zamene život zasnovan na uglјeniku silicijumskim ekvivalentima: fotonaponskim postrojenjima koja proizvode električnu energiju ili drvećem koje nosi baterije umesto voća. Sa velikim ili potpuno eliminisanim zelenim bilјkama, nivoi kiseonika bi opali, a nebo bi se iz bogato plave boje pretvorilo u mlaku smeđu. „Na kraju će organska Geja verovatno umreti“, piše Lavlok. „Ali, baš kao što mi ne žalimo zbog smrti naše vrste predaka, pretpostavlјam da ni kiborzi neće biti pogođeni odlaskom lјudi“.

S obzirom na njihovu potpunu dominaciju nad Zemlјom, kiborzi bi postali konačni stanovnici naše planete. Lavlok misli da bi Novacen mogao da traje oko milijardu godina, sve dok rastuća toplota od sunca ne učini Zemlјu nepodnošlјivom čak i za sintetički život. U tom trenutku, kiborzi bi mogli da migriraju u drugi svet. Možda će na kraju uspostaviti kontakt i sa kiborzima sa drugih planeta. Set Šostak, astronom sa SETI instituta u Mauntin Vjuu u Kaliforniji, smatra da se isti scenario možda već odigrao širom univerzuma. „Mislim da je verovatno da je najnaprednija inteligencija u univerzumu sintetička“, kaže on.

Ako vam ovo izgleda kao sumorni scenario, ne razmišlјate kao Lavlok. „Sada sam prešao stotu i imati optimističan pogled je jedino što vredi imati“, kaže on. Ljudi su imali veliki uspeh na Zemlјi, piše on, i pre nego što se poklonimo, bavimo se jednom od najplemenitijih stvari koje smo mogli da uradimo: „Sada se spremamo da predamo dar znanja novim oblicima inteligentnih bića .”