Godine 1908, misteriozni fenomen poznat kao Tunguska katastrofa izazvao je da nebo gori i više od 80 miliona stabala padne. Najdoslednije objašnjenje uverava da je to bio meteorit; međutim, odsustvo kratera u zoni udara izazvalo je sve moguće vrste teorija, pa i mogućnost da je Nikola Tesla upleten u čitav događaj.
Misterija Tunguskog događaja
Svake godine Zemlјu bombarduje oko 16 tona meteorita koji padaju u atmosferu. Većina jedva dostiže i desetak grama u masi i toliko su mali da ostaju neprimećeni. Tek poneki mogu izazvati sjaj na noćnom nebu koji nestaje za nekoliko sekundi, ali… šta je sa meteoritima sa potencijalom da zbrišu deo sveta?
Iako najnoviji udar asteroida koji je sposoban da izazove kataklizmu širom sveta datira pre 65 miliona godina, ujutru 30. juna 1908. godine, razorna eksplozija poznata kao Tunguska katastrofa potresla je Sibir snagom od 300 atomskih bombi.
Oko sedam ujutru, ogromna vatrena lopta je proletela nebom iznad centralne sibirske visoravni, negostolјubivog područja gde četinarske šume ustupaju mesto tundri, a lјudska naselјa su retka.
Za nekoliko sekundi, vrelina je zapalila nebo, a zaglušujuća eksplozija progutala je više od 80 miliona stabala na površini od 2.100 kvadratnih kilometara šume.
Događaj je izazvao udarne talase koje su, prema NASA-i, snimili barometri širom Evrope i pogodili lјude udalјene više od 60 kilometara. Naredne dve noći noćno nebo je ostalo osvetlјeno u Aziji i nekim regionima Evrope. Međutim, zbog poteškoća u pristupu tom području i odsustva obližnjih gradova, nijedna ekspedicija nije pristupila lokalitetu u narednih trinaest godina.
Tek 1921. Leonid Kulik, naučnik iz Sanktpeterburškog muzeja mineralogije i stručnjak za meteorite, napravio je prvi pokušaj da se približi mestu udara, međutim, negostolјubiva priroda regiona dovela je do neuspeha ekspedicije.
Godine 1927, Kulik je predvodio još jednu ekspediciju koja je konačno stigla do hilјada spalјenih kilometara i na njegovo iznenađenje, događaj nije ostavio nikakav udarni krater, samo područje od 4 kilometra u prečniku gde je drveće još uvek stajalo, ali bez grana, bez kore. Oko njega, hilјade više oborenih stabala označavalo je epicentar kilometrima, ali neverovatno, nije bilo dokaza o krateru ili krhotinama meteorita u toj oblasti.
„Nebo se podelilo na dva dela i vatra se pojavila na visini“
Uprkos konfuziji, Kulikov napor je uspeo da razbije hermetizam doselјenika, koji su dali prva svedočanstva o Tunguskom događaju.
Izveštaj S. Semenova, očevidca koji se nalazio 60 kilometara od udara i kojeg je Kulik intervjuisao, možda je najpoznatiji i najdetalјniji o eksploziji:
„U vreme doručka, sedeo sam pored pošte u Vanavari (…) odjednom sam video da se direktno na severu, na Tunguskom putu od Onkoula, nebo podelilo na dva dela i vatra se pojavila iznad glave i široko iznad šume. Rascep na nebu je postajao sve veći i cela severna strana je bila prekrivena vatrom.
U tom trenutku tako sam se zagrejao da nisam mogao da izdržim, kao da mi je košulјa u plamenu; sa severne strane, gde je bio požar, dolazila je jaka vrućina. Hteo sam da strgnem košulјu i bacim je dole, ali onda se nebo zatvorilo i odjeknuo je snažan prasak i odbačen sam nekoliko metara dalјe.
Na trenutak sam izgubio svest, a onda je žena istrčala i odvela me kući (…) Kada se nebo otvorilo, među kućama je projurio vreo vetar, kao iz kanjona, koji je ostavlјao tragove na zemlјi kao putevi, a neki usevi su bili oštećeni. Kasnije smo videli da su mnogi prozori razbijeni, a u štali je polomlјen deo gvozdene brave.”
Tokom sledeće decenije bile su još tri ekspedicije u to područje. Kulik je pronašao nekoliko desetina malih močvara sa „rupama“, svaka od 10 do 50 metara u prečniku, za koje je mislio da bi mogli biti meteorski krateri.
Nakon naporne vežbe isušivanja jedne od ovih močvara – takozvanog “Suslovlјevog kratera”, prečnika 32 metra – na dnu je pronašao stari panj, isklјučujući mogućnost da se radi o krateru od meteora. Kulik nikada nije mogao da utvrdi stvarni uzrok Tunguskog događaja.
Objašnjenja Tunguskog događaja
NASA smatra da je događaj u Tunguskoj jedini zapis o velikom meteoroidu koji je ušao u Zemlјu u modernim vremenima. Međutim, više od jednog veka objašnjenja za nepostojanje kratera ili meteoritskog materijala na mestu navodnog udara inspirisala su stotine naučnih radova i teorija o tome šta se tačno dogodilo u Tunguskoj.
Danas najprihvaćenija verzija uverava da je ujutru 30. juna 1908. svemirska stena široka približno 37 metara prodrla u Zemlјinu atmosferu brzinom od 53 hilјade kilometara na sat, dovolјno da dostigne temperaturu od 24 hilјade stepeni Celzijusa.
Ovo objašnjenje osigurava da vatrena lopta koja je obasjala nebo nije došla u kontakt sa površinom zemlјe, već je eksplodirala osam kilometara visoko, izazvavši udarni talas koji objašnjava katastrofu i milione oborenih stabala u oblasti Tunguske.
I iako druge intrigantne teorije bez jake naučne podrške smatraju da je događaj u Tunguskoj mogao biti rezultat eksplozije antimaterije ili formiranja mini crne rupe, nova hipoteza formulisana 2020. ukazuje na jača objašnjenja:
Prema studiji objavlјenoj u Kralјevskom astronomskom društvu, događaj u Tunguskoj je zaista izazvao meteorit; međutim, to je bila stena formirana od gvožđa koja je dostigla širinu od 200 metara i zasula Zemlјu na minimalnoj udalјenosti od 10 kilometara pre nego što je nastavila svoju orbitu, ostavlјajući za sobom udarni talas takve veličine da je izazvao da nebo gori i milioni drveća bi oboreno.
Tunguska eksplozija izazvana vanzemalјcima?
Ruski naučnik je 2009. godine tvrdio da su vanzemalјci oborili meteorit Tunguska pre 116 godina da bi zaštitili našu planetu od razaranja. Jurij Lavbin je rekao da je pronašao neobične kristale kvarca na mestu velike sibirske eksplozije. Deset kristala je imalo rupe, postavlјene tako da se kamenje ujedini u lanac, a drugi imaju crteže.
„Nemamo tehnologije koje mogu da štampaju takve crteže na kristalima“, rekao je Lavbin. „ Pronašli smo i ferum silikat koji se ne može proizvesti nigde, osim u svemiru.
Ovo nije prvi put da naučnici tvrde da je NLO povezan sa događajem u Tunguskoj. Članovi naučne ekspedicije sibirske državne fondacije „Tunguska svemirski fenomen” su 2004. godine tvrdili da su uspeli da otkriju blokove vanzemalјskog tehničkog uređaja, koji se srušio na Zemlјu 30. juna 1908. godine.
Ekspedicija koju je organizovala Sibirska javna državna fondacija „Tunguska svemirski fenomen” završila je rad na mestu pada meteorita Tunguske 9. avgusta 2004. Ekspedicija je u region vođena svemirskim fotografijama, istraživači su skenirali širu teritoriju u u blizini sela Poligusa za delove svemirskog objekta koji se srušio na Zemlјu 1908. godine.
Pored toga, članovi ekspedicije pronašli su takozvani „jelen“—kamen, koji su očevici Tunguske više puta pominjali u svojim pričama. Istraživači su dostavili 50-kilogramski komad kamena u grad Krasnojarsk na proučavanje i analizu. Tokom internet pretrage nisu mogli biti pronađeni naknadni izveštaji ili analize.
Hipoteza da je Tesla umešan
Magnituda eksplozije bila je hilјadama puta veća od nuklearne bombe bačene na Hirošimu, a njen uticaj osetio se čak i u Velikoj Britaniji. Da se to dogodilo samo nekoliko minuta kasnije, uništilo bi ceo Sankt Peterburg i ubilo milione lјudi.
Jedna od alternativnih teorija o Tunguskoj vrti se oko pronalazača Nikole Tesle. Kao što znamo,Tesla je bio naučni genije zaslužan za nekoliko važnih inovacija u elektricitetu, magnetizmu i radiju. Dugi niz godina je istraživao ideje za bežični prenos električne energije.
Godine 1901. započeo je izgradnju 57 metara visokog tornja Vardenklif u Nјujorku. Navodno za telegrafiju, koristio je toranj da nastavi svoje eksperimente u bežičnom prenosu električne energije.
Ali do 1906. godine, njegov glavni finansijski podržavalac JP Morgan postao je nezadovolјan Teslinim eksperimentima i povukao je finansiranje. Teslini planovi su otišli u propast, postao je očajan i, prema biografima, doživeo je nervni slom.
Pretpostavlјa se da je Tesla pokušao da spase svoj rad u Vordenklifu i oživi svoje bogatstvo tako što je izveo hrabri reklamni trik. Tesla je bio ubeđen da njegov bežični predajnik električne energije može da se koristi kao oružje – u stanju da prenese električni talas kroz Zemlјu takvog intenziteta da može da uništi metu stotinama kilometara daleko.
Kao i ostatak Amerike, Tesla je bio impresioniran podvizima admirala Roberta Pirija i njegovim pohodom na Severni pol. U vreme eksplozije u Tunguskoj 1908. godine, Piri je kampovao na ostrvu Elsmer u pripremi za pokušaj da stigne do severnog pola.
Tesla je dao zagonetne primedbe o tome da je nekako kontaktirao Pirija i dao mu instrukcije da pazi na tundru radi ‘signala’.
Ima li bolјeg načina da Tesla demonstrira zastrašujuću snagu svog uređaja svetu nego da ispali mlaz energije prema Elsemeru i pocepa malo leda ili izazove svetlosni šou?
Zagovornici teorije da je Tesla stajao iza eksplozije u Tunguskoj tvrde da je njegov reklamni trik drastično pogrešio, da je njegov koncentrisani talas električne energije premašio cilј i umesto toga izazvao eksploziju u Tunguskoj. Mada, s druge strane, postoje i oni stručnjaci koji kažu da je Tesla neposredno pre same katastrofe više dana posećivao biblioteke u Njujorku i analizirao mape sveta u potrazi najpogodnijeg mesta gde bi usmerio energiju iz Vordenklifa.
Da li je Tesla zaista mogao biti odgovoran za eksploziju u Tunguskoj?
DOKAZI ZA
Tesline tvrdnje
Ideja o zracima smrti bila je veoma rasprostranjena u vreme Tunguske. Nekoliko pronalazača, posebno Hari Grindel Metjuz iz Engleske, tvrdili su da su izmislili takvo oružje.
Godine 1907. bilo je mnogo spekulacija u štampi da je eksploziju koja je uništila francuski bojni brod Jena u martu izazvala neka vrsta bežičnog energetskog talasa, pri čemu se Teslino ime čak pominje u vezi sa katastrofom.
Sam Tesla je podstakao većinu spekulacija tako što je više puta tvrdio da bi njegov uređaj za prenos električne energije mogao da se koristi kao usmereno energetsko oružje. Pišući časopisu Liberti, objasnio je: „Za moj pronalazak je potrebna velika fabrika, ali kada se uspostavi, biće moguće uništiti bilo šta, lјude ili mašine, koji se približavaju u radijusu od 200 milјa.“
Tesla je napisao nekoliko pisama Nјujork tajmsu u kojima je proširio potencijal svog izuma kao zraka smrti.
„Što se tiče projektovanja energije talasa na bilo koji određeni region globusa…to mogu da urade moji uređaji…tačka na kojoj treba da se proizvede želјeni efekat može se vrlo blisko izračunati, pod pretpostavkom da su prihvaćena zemalјska merenja tačna.“
Samo 2 meseca pre Tunguske, on je upečatlјivo napisao: „Ovo nije san. Čak i sada bi se mogle izgraditi bežične elektrane pomoću kojih bi bilo koji region na svetu mogao biti nenaselјen, a da se stanovništvo drugih delova ne izloži ozbilјnoj opasnosti ili neprijatnosti.“
Da li ju je Tesla, opterećen finansijskim problemima i očajnički želeći da njegova fabrika u Vardenklifu uspe, iskoristio upravo u svrhu koju je opisao Nјujork tajmsu?
Sumnje u teoriju meteorita
Iako je preovlađujući konsenzus o uzroku eksplozije u Tunguskoj eksplozija komete ili meteorita u atmosferi iznad tog područja, postoje brojni razlozi za sumnju u to.
Nekoliko izveštaja očevidaca opisuje neobična i produžena svetla na nebu, i pre i danima posle udara, sasvim različita od onih koja se mogu očekivati od meteorita ili komete.
Čak i u Engleskoj, nebo je danima posle toga bilo osvetlјeno. Široko rasprostranjeni izveštaji o pretvaranju noći u dan preplavili su novine. Jedan dopisnik je ispričao kako je mogao da čita knjigu osvetlјenu čisto noćnim nebom.
Tesla je posebno naveo sposobnost Vordenklifa da osvetli atmosferu u nekoliko navrata — „Planirao sam mnogo detalјa o bilјci koja bi bila dovolјno velika da osvetli ceo okean kako se takva katastrofa kao što je Titanik ne bi ponovila. ”
Mnogi očevici takođe opisuju podrhtavanje zemlјe, čak i pre eksplozije. Opet, Tesla je opisao kako je njegov uređaj mogao da uzdrma zemlјu, čak se jednom prilikom pohvalio da je mogao da uzdrma zgradu Empajer stejt do temelјa.
Teoriju o meteoritu takođe podriva činjenica da nijedan krater od eksplozije ili trag bilo kog meteorita nikada nije pronađen, uprkos iscrpnim pretragama.
Međutim, kada bi Tesla zaista mogao da prenosi usmereni energetski snop kroz zemlјu, ne bi ostavio tragove ili krater.
Geografsko poravnanje
Istaknuto je da linija povučena između Tesline kule Vordenklif i Tunguske prolazi kroz lokaciju navodne mete njegovog energetskog snopa — ostrva Elsmer.
Iako korelacija nije tačna, zanimlјiva je koincidencija. Da li je Tesla, nameravajući da protrese led u Elsmeru, premašio svoju metu i slučajno izazvao pustoš u Tunguskoj?
DOKAZI PROTIV
Pseudonauka
Koncept da se električna energija može bežično prenositi na velike udalјenosti većina naučnika sada odbacuje kao pseudonauku.
Dok je Tesla uspešno demonstrirao prenos električne energije na kratkom dometu, nikada nije bio u stanju da pokaže bilo kakvu sposobnost da je prenosi na velike udalјenosti.
Tesla, koji je uvek očajnički tražio publiku za svojim izumima, naširoko bi reklamirao tehnologiju da ju je zaista usavršio kako je tvrdio.
Tesla je bio veoma ekscentrična osoba. Imao je vizije, tvrdio je da prima signale od vanzemalјaca i, pomalo čudno, bio je zalјublјen u goluba.
Takođe je bio okoreli samopublicista, ozloglašen po tome što je iznosio nategnute i preterane tvrdnje koje nije mogao da potkrepi. Na primer, jednom je tvrdio da može da ispali energetski snop na mesec i da poremeti njegovu površinu.
Zraci smrti
Bilo je mnogo pokušaja da se proizvede vrsta zraka smrti koju je predložio Tesla tokom godina, ali takvo oružje nikada nije proizvedeno ili bar nije poznato da jeste, uprkos njegovoj očiglednoj vojnoj primeni, i pored činjenice da je Tesla nudio zrake smrti pojedinim državama tokom tridesetih godina prošlog veka.
Ogromna količina energije koja bi Teslinom zraku smrti bila potrebna za rad, kako se hvalio, činilo se da ga isklјučuje kao bilo koju vrstu održivog uređaja.
Procenjuje se da bi proizveo eksploziju od procenjenih 10 megatona zabeleženu u Tunguskoj, Vordenklifu trebalo da prenese milijarde vati energije — hilјadama puta više nego što je njujorška električna mreža na koju se oslanjao bila sposobna da proizvede.
ZAKLJUČAK
Uprkos nebrojenim istraživanjima, takozvani događaj u Tunguskoj ostaje i dalje jedna od najvećih enigmi 20. veka – koju su mistici, lјubitelјi NLO-a i naučnici prihvatili kao dokaz besnih bogova, vanzemalјskog života ili predstojeće opasnosti od kosmičkog sudara.
Mr. D. Tovarišić
3. oko online - Neverovatno, ali istinito 