Amerikanac Brajan Rig istražuje i intervjuiše bivše nemačke vojnike jevrejskog porekla, od kojih su neki bili visoki oficiri, koji su se borili za Treći rajh Adolfa Hitlera u Drugom svetskom ratu – tokom Holokausta, kada su nacisti pobili 6 miliona Jevreja.„Hilјade lјudi jevrejskog porekla i stotine onih koje su nacisti nazivali ‘punim Jevrejima’ služili su vojsku uz Hitlerovo znanje. Nacisti su dozvolili ovim lјudima da služe, ali su u isto vreme istrebljivali njihove porodice“, kaže istoričar Brajan Rig i sam po poreklu Jevrej.
Ko je Brajan Rig
Brajan Mark Rig (rođen 16. marta 1971.) je američki pisac, vojni istoričar i govornik. Autor je nekoliko veoma cenjenih knjiga o istoriji Drugog svetskog rata, uklјučujući Hitlerove jevrejske vojnike: Neispričana priča o nacističkim rasnim zakonima i lјudi jevrejskog porekla u nemačkoj vojsci i Rabin kog su spasili Hitlerovi vojnici.
Pored pisanja, Rig je takođe radio kao profesor istorije na nekoliko univerziteta, uklјučujući Američki vojni univerzitet, Južni metodistički univerzitet i Vojnu akademiju SAD u Vest Pointu. Često je sarađivao sa raznim medijima, uklјučujući CNN, NPR i Njujork Tajms.
Rođen i odgajan kao baptista, Rig je studirao na Filips Eketer akademiji i diplomirao 1991., nastavio na Univerzitetu Jejl, a diplomirao je 1996. Dobio je stipendiju od Henri Feloušip, da bi nastavio dalјe studije na Univerzitetu Kembridž, gde je doktorirao 2002. U leto 1994. otišao je u Nemačku i upoznao Pitera Milisa, starijeg čoveka koji je pomogao Rigu da razume nemački u filmu koji su gledali, „Evropa Evropa“, o Šalomu Perlu, punom Jevrejinu koji se „sakrio na videlo“ u nacističkoj vojsci, predstavlјajući se kao folksdojčesko siroče po imenu Jozef Peters. Milis je kasnije rekao Rigu da je i sam delimično Jevrejin i upoznao ga sa temom koja će postati njegova glavna istraživačka tema dugi niz godina.
Rig je otkrio veliki broj „Mišlinga“ (delimično Jevreja) koji su bili članovi Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (ili „nacističke“ partije) i/ili služili u nemačkim oružanim snagama tokom Drugog svetskog rata. Devedesetih je putovao po celom svetu, pre svega Austriji i Nemačkoj, i intervjuisao stotine ovih lјudi. Nјegovi skuplјeni dokumenti, video kasete i ratni memoari na ovu temu predstavlјeni su kao zbirka Brajana Marka Riga u ogranku Vojnog arhiva Saveznog nemačkog arhiva (Bundesarhiv) u Frajburgu, Nemačka.
Kasnije je predavao na Južnom metodističkom univerzitetu i Američkom vojnom univerzitetu.
Nјegove tvrdnje su koristili i istraživači holokausta, kao i grupe koje negiraju holokaust i anticionističke grupe.
Nјegova knjiga Hitlerovi jevrejski vojnici donela mu je Kolbijevu nagradu (za prve knjige u vojnoj istoriji) 2003. Pre nego što je njegov rad objavlјen, njegovo istraživanje je objavilo nekoliko novina, pre svega London Telegraf, Nјujork tajms i Los Anđeles tajms, izazvavši veliku senzaciju i izazvavši mnogo kritika od strane nekih istoričara, ali su ga podržali brojni drugi istoričari. Od tada je objavio još nekoliko knjiga: Spašeni iz Rajha, sa predgovorom Pole Hajman (Jejl Univerziti Pres 2004), Životi Hitlerovih jevrejskih vojnika (Kanzas, 2009) i Rabin kog su spasili Hitlerovi vojnici, sa predgovorom Majkla Berenbauma (Kanzas, 2016).
Hitlerovi jevrejski vojnici
Na velikom putu ličnog i profesionalnog otkrića, pri pisanju svoje prve knjige, mladi Teksašanin je razgovarao sa više od 300 ovih veterana, uklјučujući nekolicinu u Kaliforniji. Idući od jednog starog vojnika do drugog, on je prešao Nemačku tokom četiri godine, često biciklom, ponekad spavajući na železničkim stanicama da bi povećao svoj budžet.
Rig je rekao da je dokumentovao jevrejsko poreklo više od 1.200 Hitlerovih vojnika, uklјučujući dva feldmaršala i 10 generala, „lјudi koji komanduju do 100.000 vojnika“. „U oko 20 slučajeva, vojnici jevrejskog porekla odlikovani su Viteškim krstom, najvišim nemačkim vojnim priznanjem“, kaže on.
Rođeni Amerikanac, Rig je stigao na engleski Univerzitet Kembridž da bi započeo diplomske studije istorije, noseći svoju odeću, kompjuter i dokumentaciju u rancu. Džonatan Stajnberg, istoričar sa Kembridža, pročitao je Rigove dosijee i požurio da pronađe bezbedno mesto za njih.
„Kada sam video Brajanovu arhivu, nisam mogao da verujem. On je kao čarobnjakov šegrt, koji priziva ove izvore iz dubine. Ljudi stalno dolaze kod njega“, rekao je Stajnberg. „Psihološki imamo posla sa lјudima koji su se osećali krivim svih ovih godina. Na kraju dođe klasičan sveamerički dečak i oni mu se otvore.”
Usput je Rig, koji je nemačkog porekla i odgajan kao protestant, otkrio da i on ima jevrejsko poreklo. Kao i mnoge porodice koje je posetio, Rig je imao daleke rođake koji su ubijeni zato što su Jevreji – i druge koji su poginuli boreći se za nacističku Nemačku.
Stari vojnici daju Rigu dokumenta i svoje priče o ratu, miru i patnji. Navodi da se mnogi još uvek bore sa pitanjem koje je izazov istoriji: „ako sam se borio u nemačkoj vojsci dok je moja majka umrla u nacističkom koncentracionom logoru, da li sam zlikovac ili žrtva?“
U fokusu Rigovog istraživanja su takozvani Mischlinge – Nemci koje su nacisti klasifikovali kao Jevreje zbog njihovog porekla i koji su se suočili sa zabranom po nacističkim rasnim zakonima, iako većina sebe nije smatrala Jevrejima.
To je ružna reč, rekao je Rig: „Za naciste je značila „mešanci, hibridi, kopilad“. Oni se ne uklapaju ni u Hitlerovu arijevsku Nemačku ni u veliku zajednicu nemačkih Jevreja koji su osuđeni na uništenje.
Mnogi lјudi koje Rig sreće drže se nacističke terminologije, opisujući sebe kao polu-Jevreje, polu-Nemce. Ponekad plaču dok se prisećaju, ovi Nemci u svojim 70-im i 80-im godinama, od kojih su mnogi ubijeni na bojnom polјu za monstruozni režim dok su njihove porodice ubijane od njih.
„U mnogim slučajevima ovi lјudi o tome nisu pričali 50 godina. Kad dođem, kao da su otvorili kovčeg za koji su mislili da su ga tako davno zakopali. Sve izlazi na videlo“, rekao je Rig.
Jedno od njegovih otkrića bio je dokument nemačkog vojnog osoblјa iz 1944. koji navodi 77 visokih oficira „mešovite jevrejske rase ili oženjenih Jevrejkom“. Na spisku su dva generala, osam general-potpukovnika, pet general-majora i 23 pukovnika.
„Mislim da nikome nije palo na pamet da ode do generalovog personalnog dosijea da vidi da li je Jevrej,“ rekao je Stajnberg na Kembridžu.
Hitler je lično potpisao deklaracije za svih 77 sa spiska iz 1944. tvrdeći da su nemačke krvi, čime je iskoristio svoje pravo izuzetka prema nacističkim zakonima iz 1935. koji su zabranjivali bilo kome kome su baka i deda Jevreji da postanu oficiri. Odlučivanje o tome ko će biti klasifikovan kao Jevrej izazvao je veliku unutrašnju debatu među nacističkim vođama. Hitler je mrzeo Jevreje, ali su mu bili potrebni i iskusni komandanti i borci.
„Ono što je fascinantno je koliko je Hitler bio uklјučen u proces skrininga“, rekao je Rig. „Na vrhuncu rata on je lično odlučivao da li će ovaj ili onaj ratnik biti nemačke krvi. Privatno!”
Po Hitlerovoj komandi, svaki vojnik koji je tražio deklaraciju nemačke krvi morao je da podnese složenu molbu – uklјučujući fotografije glave i tela i mere lobanje.
„Dugo bi gledao ove fotografije i odlučio da li je ovaj momak dostojan da bude Arijevac“, rekao je Rig.
Rekao je da postoji najmanje desetak lista izuzetaka koje je odobrio Hitler – na kojima su imenovani zvaničnici ne samo u oružanim snagama već i u civilnoj administraciji koja je radila sa vojskom. Jedan nemački civil jevrejskog porekla bio je zadužen za klјučne fabrike u industriji proizvodnje tenkova, rekao je on.
Istoričari iz Drugog svetskog rata pisali su o ovim lјudima u prolazu, ali Rigovo istraživanje donosi novu širinu i dubinu – i jezive detalјe: nemački oficir u uniformi posećuje svog oca Jevreja u koncentracionom logoru Zaksenhauzen 1942; majke koje su molile nacističke zvaničnike da prihvate da su pravi očevi njihovih sinova bili hrišćanski lјubavnici, a ne njihovi muževi koji su klasifikovani kao Jevreji.
„Kada je Brajan predložio ovaj projekat, rekao sam mu da u svim ratovima postoje anomalije, a ovaj nije vredan traganja“, rekao je istoričar sa Jejla Henri Ešbi Tarner. „Ali on je nastavio sa neverovatnom istrajnošću, privučen lјudima i dirlјivošću njihovih priča. Nikad nisam zamišlјao da ima toliko lјudi, posebno toliko oficira.”
U intervjuima i istraživanjima u Nemačkoj ovog meseca, Rig je pronašao još više oficira Vermahta jevrejskog porekla i više od 1.500 stranica dokumenata, kako od veterana i njihovih porodica, tako i iz ratnih nemačkih arhiva koje Rig istražuje uz saglasnost ovih lјudi.
„Čovek mnogo puta počne da mi priča kako su rođaci poslani u Aušvic i morali da jedu lјudsko meso da bi preživeli na ruskom frontu, a da su ga vojni zvaničnici pretukli jer je bio polu-Jevrej. I dok sedi pored njega, njegova 50-godišnja žena se lјuti, jer njen muž nikada nije pričao o tome“, rekao je Rig, dok još nije objavio svoja otkrića.
Jedan veteran sa kojim je Rig razgovarao bio je religiozni Jevrej, koji je tada imao 82 godine i živeo je u severnoj Nemačkoj, koji je preuzeo nejevrejski identitet, postao vojni kapetan, oženio se jevrejskom devojkom iz svog rodnog grada i uspešno je ostao praktičan Jevrej u nemačkoj vojsci za ceo rat.
Jedan dobitnik Viteškog krsta ponovo se sreo kao ratni zaroblјenik u Engleskoj sa svojim ocem Jevrejem, koji je pobegao iz Nemačke pre početka borbi.
Helmut Šmit, kancelar Zapadne Nemačke od 1974. do 1982. godine, rekao je Rigu da je uspešno sakrio činjenicu da je imao jevrejskog dedu od kolega oficira u ratnom Luftvafe vazduhoplovstvu. Šmit je mislio da je njegov slučaj redak. Nije, kaže Rig.
*
Sa nevinošću mladosti, mnogi vojnici sa kojima se Rig susreće verovali su u to vreme da njihova vojna služba, često na ruskom frontu, pomaže da se spasu životi rođaka koji su provereni Jevreji u Nemačkoj.
„Ali nisam našao nijedan dokument koji bi to potkrepio“, rekao je on. „Mnogi momci su sarađivali iako su im roditelјi bili deportovani. Nacisti su ubili skoro 2.300 rođaka jedne grupe od 1.000 vojnika koju je analizirao“.
„Hilјade lјudi jevrejskog porekla borilo se u nacističkoj vojsci zato što su regrutovani. Ali mnogi su bili vojnici od karijere i to ih je nateralo da se prijave za nemačku deklaraciju o krvi“, rekao je Rig. „Ono što je bolesno je to što su, iako je Hitler dao odobrenja, rođaci oficira istreblјivani iza njihovih leđa. . . . Da li je većina ovih lјudi bila toliko egoistična da im nije bilo stalo ko je umro samo da bi oni mogli da prežive?”
Rabin Marvin Hier, dekan i osnivač Centra Simon Vizental u Los Anđelesu, kaže da su pojedinačne priče vojnika dobro poznate, ali da izgleda da nije bilo ozbilјnog naučnog pokušaja da se one spoje u širu sliku. Novo istraživanje takođe postavlјa mučna pitanja.
„Ako je bilo Jevreja koji su služili u oružanim snagama da spasu svoje živote, to je jedna stvar. Ako je bilo drugih koji su služili znajući šta se dešava i nisu pokušali da spasu živote najbližih, onda je to neprihvatlјivo i nečasno“, rekao je Hier.
Rig je rekao da veruje da se starim vojnicima mora suditi po standardima njihovog vremena. „Bili su veoma mladi, i glupo je očekivati da su tada znali sve što znamo danas. Nisu“, rekao je on.
U domovima koje posećuje, Rig često viđa menore i knjige o judaizmu. Mnogi veterani su „naučili hebrejski“, rekao je, „a nekolicina je prešla na judaizam i obrezala se u 40-im i 50-im godinama. Rekao je da mu je profesor jednom rekao da je „Jevrej osoba koja se neprestano bori sa pitanjem ‘Ko je Jevrejin?’ Mnogi od ovih lјudi se bore sa tim.”
Nacistički režim je zaudarao na licemerje, jasno pokazuje Rigovo novo istraživanje. On dokumentuje slučaj feldmaršala Erharda Milha, zamenika šefa Luftvafea Hermana Geringa. Dugo se pričalo da je bio Jevrej, Milh je u stvari imao oca Jevrejina, što ga je, prema nacističkom kodeksu, činilo neprihvatlјivim da služi u oružanim snagama. Ali 1935. godine, Rigovo istraživanje pokazuje da je Gering, Hitlerov izabrani naslednik, falsifikovao dokumente kako bi proglasio Milha s arijevskim poreklom tvrdeći da mu je brat njegove majke zaista otac.
Rig je takođe osvetlio folklor koji je okruživao spasavanje nemačkih vojnika Rebe Jozefa Šnersona, vođe ultraortodoksnih Lubavičer Jevreja, koji je bio zaroblјen u Varšavi kada je rat počeo 1939. godine.
Šnerson je otišao na sigurno nakon poziva Nemačkoj od strane tada neutralnih Sjedinjenih Država. Lubavička tradicija kaže da je Reba spasao nemački Jevrej. Rig ga je identifikovao kao bajonetnog, odlikovanog majora Ernesta Bloha, profesionalnog vojnika čiji je otac bio Jevrej.
Bloh je bio jedan od oficira koji je dobio cenjenu izjavu: „Ja, Adolf Hitler, vođa nemačke nacije, odobravam da je major Ernest Bloh nemačke krvi. Međutim, posle rata, Ernest Bloh će biti ponovo ocenjen da bi se videlo da li je i dalјe dostojan da ima takvu titulu.“
Bloh je na kraju unapređen u pukovnika. Ali otpušten je 1944. zajedno sa drugim visokim oficirima jevrejskog porekla.
„Oko 100.000 Jevreja služilo je u nemačkoj vojsci u Prvom svetskom ratu, a oko 12.000 njih je ubijeno. Veterani su mislili da će ih njihova služba zaštititi od nacističkog obračuna na početku Drugog svetskog rata“, rekao je Rig.
„Kada su došli transporti da ih pokupe za deportaciju, izašli su u uniformama sa svojim medalјama. Neki od njih su čak otišli u gasnu komoru sa svojim medalјama“, rekao je on.
Godine 1940. Jevreji i oni mešovitog porekla sa dvoje baka i deda Jevreja proterani su iz oružanih snaga. Oni iz ove druge grupe živeli su kao civili četiri godine, impotentni svedoci jer su jevrejske porodice, ponekad i njihove porodice, zbrisane deportacijama.
„Mnogi od njih su izgubili rođake u Holokaustu i znali su da su poslani u Aušvic ili druge logore. Ipak, 1944. godine, kada su ovi lјudi i sami dobili razglednice sa naređenjem da se jave na određenu železničku stanicu radi deportacije, većina njih je otišla“, rekao je Rig. „Ako su zaista znali šta se dogodilo njihovim roditelјima i bakama i dekama, zašto su otišli?“
Prvi izveštaji o Rigovim nalazima, objavlјeni u Londonu, pokrenuli su burnu debatu među istoričarima. Bilo je aplauza za upornu potragu mladog Amerikanca, ali i oštre kritike.
Dejvid Cesarani, profesor moderne evropske jevrejske istorije na Univerzitetu Sautempton, rekao je da, osim obima istraživanja i intimnih detalјa pojedinih slučajeva, malo je toga novog u Rigovom radu. I suštinski je pogrešno, smatra on, da se vojnicima pristupa kao Jevrejima.
Oni „nisu mislili da su Jevreji i hteli su da dokažu da nisu Jevreji boreći se za Firera. Želeli su da ih smatraju Nemcima“, rekao je Cesarani. „Posthumno proglašenje Jevrejima znači poricanje načina na koji su se definisali i priznavanje načina na koji su ih definisali nacisti. To je bila njihova tragedija, ali ne tragedija Jevreja.”
Ali Tarner sa Jejla je rekao: „Nije ništa manja tragedija ako je porodica uništena zato što su je nacisti definisali kao jevrejsku nego ako je to bila porodica Jevreja koji su praktikovali.“
Na Kembridžu, Stajnberg – Nјujorčanin koji je predavao u Engleskoj tri decenije – rekao je da će Rigova otkrića produbiti istorijsko gledište o holokaustu.
„To samo pojačava ono što smo mislili. Hitler nije voleo da pravi izuzetke za vojnike jevrejskog porekla. Mislio je da su suštinski ukalјani i učinio je sve što je mogao da ih zadrži podalјe od oružanih snaga“, rekao je Stajnberg.
Rigova potraga je počela na Jejlu, kada je počeo da istražuje istoriju svoje porodice u Nemačkoj. Prvo je saznao da su njegovi pradeda i prabaka, koji su u Sjedinjene Države stigli kao protestanti, rođeni u Nemačkoj kao Jevreji.
Zatim je jedne noći 1992. otišao da vidi „Evropa, Evropa“, film o jevrejskom adolescentu koji se krio u nemačkoj vojsci tokom Drugog svetskog rata. Nakon filma, Rig je započeo razgovor sa starijim nemačkim Jevrejem koji mu je ispričao svoju priču kao vojniku u Vermahtu. Rig je slušao do zore. Od tada su se takve priče umnožile.
*
Vreme nije na Rigovoj strani. Jednom je vozio bicikl 100 milјa da bi intervjuisao 83-godišnjeg muškarca koji je bio ađutant feldmaršala. Nekoliko nedelјa kasnije, dobio je pismo od njegove supruge u kojem mu je rekla da joj je muž umro. Oko 30 starih vojnika koje je intervjuisao tokom četiri godine, ili otprilike 10%, je umrlo, rekao je on.
Ipak, početnik istoričar se nada da će uraditi još 400 intervjua.
„Stvar je u tome što ne odustajem“, rekao je Rig. „Imam spisak lјudi i idem tamo. Ako moram da nosim 60 funti na leđima, uradiću to. Ako moram da spavam na železničkoj stanici, radim to – da bih došao do tih lјudi.”
Iskopavanje prošlosti za nekoliko dolara dnevno imalo je zabrinjavajuće trenutke. Gazdarica u Berlinu izbacila je Riga iz iznajmlјene sobe kada je saznala šta studira. Arapi u Berlinu sa kojima se bavio borilačkim veštinama odbili su ga kada je objavio da ima jevrejske pretke. Kod kuće u Teksasu, nakon što je saznao da je jevrejskog porekla, stari prijatelј ga je zadirkivao: „Nije ni čudo što si tako dobar sa novcem.“
Dok se Rigova potraga s vremena na vreme pokazala uznemirujućom za njega, za mnoge stare vojnike koje intervjuiše, poseta mladog, ozbilјnog američkog naučnika je katarzična – čak oslobađajuća.
„Dobijao sam pisma i telefonske pozive od dece i unuka ovih lјudi, govoreći: ‘Hvala Bogu što ste došli. Sada će naš tata ili deda pričati sa nama o svemu ovome“, rekao je on.
Kontroverze
U toku pripreme materijala o Vermahtu i službi u njemu lјudi mešovitog jevrejsko-nemačkog porekla, Rig je napravio oko 400 intervjua sa veteranima, snimio oko 500 sati video svedočenja, prikupio oko 3 hilјade fotografija i 30 hilјada stranica sećanja vojnika i oficira koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu u redovima nemačke vojske. Na osnovu rezultata svog istraživanja, Rig je naveo da je do 150 hilјada potomaka druge i treće generacije Jevreja navodno služilo u redovima Vermahta (uklјučujući i SS trupe), od kojih su mnogi sebe smatrali Nemcima i smatrani su takvima prema Nirnberškim zakonima.
S druge strane. istoričarka Beate Majer iz Instituta za istoriju nemačkih Jevreja u Hamburgu opisala je knjigu kao „lažnu” i manipulaciju brojkama koja dovodi do šokantnih zaklјučaka iz neosnovanih pretpostavki. Prema popisu iz 1939. godine, kaže ona, u Nemačkoj je bilo 72.000 „polukrva prvog stepena“ (nem. Halbjude, pola Jevrej) i 42.000 „polukrva drugog stepena“ (nem. Viertelјude, četvrt Jevrej), a istovremeno, najviše 33.000 meleša i njihovih supružnika bilo je vojno sposobnih i samo nekoliko njih je regrutovano u vojsku. Istovremeno, Majer primećuje da, bez senzacionalne figure „Hitlerovih jevrejskih vojnika“, u Rigovoj knjizi nema ničeg suštinski novog i slaže se sa nekim njegovim zaklјučcima, posebno o otpuštanju većine meleša iz Vermahta godine 1940-1941 po Hitlerovom naređenju.
Bilo kako bilo, priznanje istine i krivice, makar i pred sam kraj života Jevreja u jedinicama Hitlera, oslobađa njihovu dušu.
Mr. D. Tovarišić
3. oko online - Neverovatno, ali istinito 