Krugovi visokog društva u Sankt Peterburgu krajem 19. veka bili su fascinirani seansama i nastojanjima da se stupi u kontakt s mrtvima. Međutim, postojao je jedan problem. Ovaj sablasni pokret je zapravo započeo kao šala dvojice mladih šarlatana u SAD. Prevarna priroda ove pseudonauke, međutim, nije sprečila obrazovane i moćne Ruse da se prepuste onome što je poznato kao ‘spiritualizam’.
Tokom 1850-ih, spiritualizam se proširio iz SAD u Evropu i ubrzo došao u ruske salone visokog društva, gde je dobio toplu dobrodošlicu među besposlenim bogatašima koji su bili sve više razočarani organizovanom religijom, ali koji su takođe žudeli za nečim egzotičnim kao načinom da ispune svoje slobodno vreme.
Šta je spiritualizam? Reč potiče od latinske reči spiritus (duh) i to je bio filozofski trend zasnovan na verovanju u život posle smrti i percipiranoj sposobnosti da se komunicira sa duhovima mrtvih preko mistika poznatih kao ‘mediji’.
Danas znamo da spiritualizam nije bio ništa drugo do lažna predstava koja je zapanjivala naivne učesnike, ali u drugoj polovini 19. veka mnogi su ga shvatili ozbilјno.
Pokret je započeo 1848. godine, kada su njujorške novine opisali navodni slučaj mistične komunikacije koji su iskusile Kejt (11 godina) i Megi Foks (14 godina). Dve lažlјive i nestašne sestre su tvrdile da su stupile u kontakt sa duhom čoveka koji je ubijen u njihovoj kući.
Međutim, ništa od ovoga nije bilo tačno, ali je to izašlo na videlo tek 40 godina kasnije, kada su sestre priznale da je to bila prevara. Tada je, međutim, bilo prekasno. Histerija oko spiritualizma bila je besna u Severnoj Americi i Evropi.
„Smatram Spiritualizam kao jedno od najvećih prokletstava koje je svet ikada poznavao“, priznala je Kejt Foks u intervjuu 1888. za popularne novine Nјujork Herald.
Najveće prokletstvo stiže u Rusiju
Prve seanse u Moskvi i Sankt Peterburgu održane su 1853. godine i ove okultne seanse brzo su postale popularne među uskim delovima gornje polovine ta dva grada. Do 1870-ih, obični Rusi su bili prevareni da veruju da je kontakt sa mrtvima moguć i aktivnost seanse je postala široko rasprostranjena u urbanom društvu.
Pomodni bes za seansama postao je toliki da je 1875. poznati profesor Dmitrij Mendelјejev predložio da se formira komisija za proučavanje spiritualističkih fenomena. Iako su zaklјučci žestoko kritikovali spiritualizam kao lažan, to nije umanjilo veru pravih vernika.
Spiritualizam je imao moćne pristalice u Rusiji, poput državnog savetnika Aleksandra Aksakova; profesora zoologije na Univerzitetu u Sankt Peterburgu Nikolaja Vagnera i hemičara Aleksandra Butlerova u Sankt Peterburgu.
„Spiritualizam je privukao pažnju javnosti zahvalјujući medijskim člancima koji opisuju i promovišu ‘medijumističke fenomene’“, rekla je Natalija Veprikova, vodeći stručnjak za spiritualizam u Državnom muzeju istorije religije (Sankt Peterburg). „Izveštavanje u štampi je u velikoj meri uticalo na javno mnjenje, ne samo novom i egzotičnom prirodom spiritualizma, već i činjenicom da su eminentni naučnici delovali kao njegovi ubeđeni apologeti.
Da bi uspostavili „kontakt“ sa zagrobnim životom, sledbenici spiritualizma su rekli da postoje dva preduslova:
- sami „duhovi“ su morali da požele da komuniciraju sa živima
- morao je biti prisutan medijum koji je znao da uspostavi „kontakt” sa mrtvima.
Ovaj „kontakt“ sa mrtvima odvijao se u mračnoj i zatvorenoj prostoriji, uz zvučne i svetlosne efekte, bizarne udarce, vibracije ili pokrete predmeta i nameštaja, kao i medijum koji je u transu govorio bizarne stvari. Opet, sve su to dogovorili organizatori seanse.
Izlazile su specijalizovane novine za spiritualizam i detalјno su opisivale seanse. Izveštaji su pisani po strogim pravilima: vreme i mesto seanse, imena medija i bizarne stvari koje su se dešavale. Tako su mnogi lјudi bili želјni da budu svedoci ovog „čuda” „kontakta” sa mrtvima.
„Strast za okultizmom u Rusiji je dostigla neviđene razmere i čak su članovi carske porodice ulazili u tajna okultna društva“, rekla je Veprikova. „Ponekad su se, prilikom donošenja strateških državnih odluka, Romanovi obraćali ‘prorocima’ i astrolozima za savet.“
Do 1910. godine, broj spiritualističkih grupa u Rusiji je premašio 3.500, od kojih je najmanje 1.000 bilo aktivno samo u Sankt Peterburgu. Većina pristalica dolazila je iz aristokratskih krugova, među intelektualcima, kao i lјudi kreativnih profesija, pa čak i sveštenstva.
„Pomama ruske inteligencije za spiritualizmom i okretanjem stola bila je olakšana percepcijom pokreta kao dela složenijih verskih i mističnih učenja“, rekla je Veprikova. „Spiritualizam je napredovao usred opšteg uspona teozofskih društava u Rusiji na prelazu iz 19. u 20. vek.“
Sa dolaskom bolјševičke vlasti 1917. godine, takva sujeverja su obeshrabrena i sovjetska država je poslala agente u okultna društva da nadgledaju njihove aktivnosti.
Do ranih 1930-ih, praktično sva spiritualistička i okultna društva prestala su da postoje u Sovjetskom Savezu. Članovi ovih grupa bili su optuženi za antisovjetsku agitaciju i kontrarevolucionarne aktivnosti.
Od 1990-ih, spiritualistička društva u Rusiji su zvanično dozvolјena, ali masovni entuzijazam za spiritualizam danas je daleko od histerije od pre više od jednog veka.
D. Tovarišić
3. oko online - Neverovatno, ali istinito 