Kakva je bila sudbina 7 svetskih čuda?

Sudbina svih 7 čuda sveta, osim jednog, je tragična. Zašto remek-dela antike nisu stigla u naše vreme? Reći ćemo vam šta se dogodilo.

Mnogi ljudi su čuli za postojanje sedam svetskih čuda. Možete li ih se setiti svih? Komplikovano je. Na kraju krajeva, samo jedan od cele liste je opstao do danas. Ovde počinjemo priču o sudbini grandioznih građevina antike.

Keopsova piramida

Prvo mesto na listi svetskih čuda s pravom zauzima Keopsova piramida u Gizi. Ovo je jedino svetsko čudo koje možete videti i dodirnuti i danas. Visina strukture je oko 137 metara (što odgovara neboderu od 40 spratova), a stručnjaci procenjuju njenu starost na približno 4.500 godina.

Ostaje misterija kako su stari Egipćani uspeli da za samo 20 godina izgrade grobnicu takvog obima za faraona, čija mumija nikada nije pronađena unutra.

Jedna arapska poslovica kaže: „Svet se plaši vremena, a vreme se plaši piramida“. Ratovi, padovi imperija, zemljotresi, desetine stotina godina: piramida izgleda otprilike isto kao i pod Keopsom. Jedino što je izgubljeno je pozlaćeni kamen koji kruniše piramidu i obloga.

Viseći vrtovi Vavilona

Rasprave istoričara o postojanju Visećih vrtova i dalje ne jenjavaju, ali mi verujemo u čuda. Stoga ćemo vam ispričati jednu od najlepših legendi povezanih sa ovim svetskim čudom.

U Vavilon idemo u 6. veku pre nove ere, kada je tamo vladao car Nabukodonosor II. Prema legendi, careva voljena žena patila je od neobično tople i suve klime.

Tada je vladar odlučio da napravi baštu koja će je podsećati na njenu domovinu. Nasuprot palate, naredio je izgradnju četvorospratne piramide. Na svakom nivou su bile terase na kojima je zasađeno žbunje, bilje, cveće i drveće.

Za navodnjavanje je izgrađen poseban sistem za navodnjavanje, kojim je voda dolazila iz Eufrata. Tako se u centru bučnog i prašnjavog Vavilona pojavila zimzelena oaza.

U stvari, malo je dokaza o postojanju Visećih vrtova Vavilona. Na ovaj ili onaj način, bašte su potonule u zaborav. Da li su ih zemljotresi i poplave uništili, da li su zapali u pustoš, da li su ih njihovi osvajači uništili… Ili ih jednostavno nije bilo?

Zevsova statua u Olimpiji

Ovde je sve jednostavnije. Niko ne sumnja u postojanje ove statue, koju je stvorio veliki starogrčki vajar Fidija za Zevsov hram u Olimpiji. Majstor je stvarao u posebno izgrađenoj ogromnoj radionici 80 metara od hrama. Nijedan autsajder nije imao pravo da uđe u Fidiju. Pomogli su mu samo rođak i student.

Konačno, 435. godine p.n.e. u Hram je postavljena statua Zevsa i ljudi su dolazili da je vide. Ono što im se pojavilo pred očima izgledalo je nemoguće. Visina statue od zlata (upotrebljeno je 200 kg metala), slonovače i drveta bila je oko 13 metara.

Da bi ostavio još veći utisak na javnost, Fidija je napravio briljantan potez. Blizu stopala statue nalazio se rezervoar napunjen maslinovim uljem. Zraci koji su prodirali kroz vrata odbijali su se od zauljene površine i osvetljavali statuu tako da je iz nje izbijala svetlost. Prema legendi, sam Bog je cenio rad vajara.

Avaj, ovo remek-delo nikada nećemo videti. Još uvek ne postoji jedinstvena verzija onoga što se dogodilo Zevsu. Prema jednoj verziji, statua je stradala u požaru.

Artemidin hram u Efesu

Izgradnja hrama je počela u 6. veku pre nove ere. Novac za ovo dao je veoma bogat kralj Lidije, Krez. Odlučeno je da se svetilište izgradi od mermera i na močvarnom području kako ga zemljotres ne bi uništio.

Grandiozna gradnja je trajala 200 godina i završena je oko 380. godine pre nove ere. Konstrukcija je bila upečatljiva po svojim razmerama – duga 115 metara i široka 46 metara. Unutar hrama postavljena je 15-metarska statua boginje Artemide.

Kreatori su se plašili zemljotresa, ali je hram uništio ludak. Prema legendi, stanovnik Efesa po imenu Herostrat želeo je da postane poznat. Godine 356. p.n.e. noću je ušao u hram i zapalio ga. Pošto su plafoni bili drveni, uništeno je čudo sveta. Od njega je ostao samo ugljenisani mermer.

Mauzolej u Halikarnasu

Veličanstvena grobnica u Halikarnasu (danas Bodrum, Turska), koja je kasnije dobila titulu svetskog čuda, bila je namenjena vladaru Mausola. Ali umro je pre početka izgradnje. Izgradnju spomenika započela je njegova supruga Artemizija II. Onda je ona umrla, a grobnica se još gradila.

Mauzolej je podignut sredinom 4. veka pre nove ere. Bila je to zgrada od 45 metara, ukrašena skulpturalnim reljefima, na kojoj su radila četiri grčka majstora. Bogata dekoracija mauzoleja obuhvatala je više od 300 različitih statua i skulptura.

Inače, ovo svetsko čudo je stajalo 16 vekova, što je po merilima antičkih čuda nezamislivo dugo. Konstrukciju su uništili brojni zemljotresi. Danas se na mestu samog mauzoleja može videti samo temelj, a većina skulptura je izgubljena.

Kolos sa Rodosa

Statua starogrčkog boga Sunca visoka 36 metara izgrađena je u 3. veku pre nove ere u lučkom gradu Rodosu. Građani su najpre naručili skulpturu deset puta višu od čoveka, odnosno oko 18 metara visine, ali su u procesu izgradnje tražili da bude duplo viša.

Majstor nije imao dovoljno novca sakupljenog za statuu, pa je zapao u dugove. Priča se završila tragično: vajar je bankrotirao i izvršio samoubistvo.

Bilo je potrebno 12 godina da se stvori Kolos, ali je stajao samo pola veka. Tokom zemljotresa, statua se slomila na kolenima i srušila se. Olupina je tu ležala do 7. veka. Tada su Arapi zauzeli Rodos, a delovi statue su prodati trgovcima.

Aleksandrijski svetionik

Aleksandrijski svetionik ili Faros izgrađen je oko 3. veka pre nove ere. Uvršten je na listu 7 svetskih čuda zbog svoje gigantske veličine – dostigao je visinu od 120–150 metara.

Svetionik je podignut za pet godina u blizini egipatske obale u blizini grada Aleksandrije. Zahvaljujući svetioniku, brodovi su bez problema ušli u luku. Zaista, na samoj gornjoj platformi bila je zapaljena vatra u ogromnoj bronzanoj posudi: danju je mornarima služio gusti stub dima, a noću jarki plamen.

Prema nekim izveštajima, svetionik je bio vidljiv na 100 km! Pored toga, služio je kao odbrambena struktura.

Svetionik Faros je dugo stajao: čuvan je i restauriran. Ali kasniji zemljotresi izazvali su ozbiljnu štetu na strukturi: 956. godine, vrh svetionika se srušio. Poslednji fragmenti zvezde vodilje nestali su 1480. godine. Ovo je bila sudbina poslednjeg od sedam svetskih čuda.

Sada je došlo vreme za nova čuda. Inače, takva lista već postoji. Uključuje Rimski Koloseum, Kineski zid, Maču Pikču, Petru, Tadž Mahal, statuu Hrista Spasitelja u Riju i Čičen Icu. Kakva je njihova sudbina?

Mr. D. Tovarišić